Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Značaj jesenjeg orezivanja malinjaka

Na području delovanaja RC Vranje, vizuelnim pregledom zasada malina na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata) na starim i jednogodišnjim lastarima i zadebljanja (gale) na ovogodišnjim izdancima od malinine muve galice (Lasioptera rubi).

Prouzrokovač ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline je ekonomski najznačajniji patogen u proizvodnji maline. Prezimljva u formi micelije, pseudotecija i piknida na zaraženim lastarima. U vlažnim uslovima tokom proleća i leta ova gliva formira askosope i konidije koje vrše zarazu lišća mladih izdanaka. Usled zaraze, dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu slova ,,V,,  sa mrkožutim obodom oko pega. Napadnuto lišće se prevremeno suši. Gljiva iz lista raste kroz peteljku i širi se na izdanke. Na zaraženim izdancima nastaju tamne, ljubičaste pege koje zahvataju veći deo izdanaka. Tokom zime na izdancima se primećuje srebranasta boja sa tačkicama (piknidi). U okviru pega dolazi do pucanja kore i njenog odvajanja. Zaraženi izdanci često izmrzavaju tokom zime ili su u proleće zakržljali. U proleće pupoljci na zaraženim izdancima ne kreću ili se iz njih formiraju slabe rodne grančice koje donose manji i nekvalitetan rod.

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu  larve u galama (gukama, zadebljanjima) na izdancima. Odrasli insekti su aktivni od maja do avgusta. Krajem maja ženke polažu jaja u gomilicama na mlade izdanke. Nakon piljenja, larve prodiru kroz epidermis, zadržavaju se ispod kore neko vreme, a onda prodiru u izdanak. Na mestu ubušivanja nakon 10 do 20 dana obrazuju se zadebljanja nepravilnog oblika (gale), koje sprečavaju protok hranjivih materija kroz izdanak, usled čega se oni slabije razvijaju i lako lome.

Jesenjom rezidbom malinjaka, odnosno odstranjivanjem zaraženih izdanaka, smanjuje se infektivni potencijal prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline u narednoj vegetaciji. Takođe, uklanjanjem izdanaka sa prisutnim galama od malinine muve galice, smanjuje se brojnost ove štetočine u narednoj godini. Pored zaraženih i infestiranih izdanaka, prilikom orezivanja,  treba ukoniti i uništiti izdanke koji su doneli rod i prorediti zdrave izdanke koji se ostavljaju za narednu godinu.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

U regionu Vranja usevi ozime pšenice i ječma se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi razvoja od jedan list razvijen do početka bokorenja (BBCH 11-20).

 
 

Obilaskom terena i vizuelnim pregledom  useva ozime pšenice, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 2% biljaka. U usevima ječma, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na  do 4% biljaka. Takođe, vizuelnim pregledom useva ozimog ječma uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 2% biljaka, dok u usevima ozime pšenice nije registrovano njihovo prisustvo.

Vizuelnim pregledom useva nisu uočene aktivne rupe od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Micotus arvalis). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak useva ozime pšenice i ječma i ukoliko se registruje brojnost aktivnih rupa od glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primene neki od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

RC Vranje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Jesenje mere u voćnjacima i vinogradima

Na području delovanja RC Vranje, voće i vinova loza se u zavisnosti od vrste, sortimenta, lokaliteta i primenjene agrotehnike nalazi u različitim fazama opadanja lišća, starenja i početka mirovanja.

U zasadima voća i vinove loze, od velikog značaja za razvoj u narednom periodu ima sprovođenje različitih mera u jesenjem periodu.

Jesenje hemijsko tretiranje voća je veoma značajna preventivna mera u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih vrsta patogena. Ovu meru treba sprovesti sa nekim od registrovanih  preparata na bazi bakra, kada opadne minimum 70% lišća sa stabla, uz utrošak velike količine tečnosti po hektaru, kako bi se prekrila celokupna površina stabla i krošnje. Tretiranje treba obaviti po mirnom i suvom vremenu na temperaturi iznad 80C.

 

U cilju očuvanja dobre rodnosti voća i vinove loze preporučuje se uklanjanje osušenih i bolesnih grana i stabala iz zasada, uklanjanje mumificiranih i opalih plodova u kojima prezimljavaju brojni patogeni.  

Prilikom orezivanja, naročito većih grana, mesta preseka treba premazati kalemarskim voskom, a alat i pribor koji se koristi za orezivanje treba dezinfikovati sa 5% rastvorom bakarnih preparata. Sve orezane obolele biljne delove, grane, stabla, čokote, sastruganu koru, sasušene plodove treba izneti iz voćnjaka i vinograda i uništiti.

U voćnim zasadima koji su u toku vegetacije bili inficirani gljivama prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovih patogena, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree.

U voćnim zasadima može se sprovesti i krećenje stabala. Jesenje krečenje debla voćaka je značajna mera jer se krečenjem sprečava pucanje kore stabla i grana usled kolebanja dnevnih i noćnih temperatura u toku kasne jeseni i zime. Takođe, ovom merom se sterilišu stabla, uklanjaju se lišajevi, a u proleće se odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Smeša kojom se vrši krečenje se pravi dodavanjem 5 kg negašenog kreča, 500 g soli i 250 g sumpora u 20 l vode. Pre nanošenja na grane i stabla, smešu treba ostaviti da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje.

Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracilis)

Na području delovanja RC Vranje malina se nalazi u fazi mladi listovi se uvijaju, stari listovi se suše i imaju karakterističnu boju za kultivar.

Obilaskom terena i vizuelnim pregledom zasada maline uočeni su simptomi eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) koja predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji maline u regionu Vranja.

Eriofidne grinje prezimljavaju  kao odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. U toku vegetacije na naličju lista grinja obrazuje više generacija i na listu se može naći u svim razvojnim stadijumima od kraja aprila pa sve do kraja novembra. Temperaturni minimum potreban za aktiviranje prezimljujućih ženki je 110C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje listova najpre dvogodišnjih a kasnije i jednogodišnjih izdanaka.

Simptomi oštećenja od eriofidne grinje na malini se menifestuju na listovima u vidu svetlozelenih mrlja na početku ishrane a kasnije se mrlje šire, zahvataju veliku površinu i poprimaju svetlozelenu do žutu boju. Usled jačeg napada može doći do pojave mehura na naličju lista i kovrdžanja listova.

Poljoprivrenim proizvođačim se u ovom periodu u cilju zaštite od ove štetočine ne preporučuje hemijski tretman zbog trenutnih i nastupajućih niskih temperatura. Najefikasniji pristup u suzbijanju se ogleda u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja, ondosno migracije prezimljujućih ženki na mlade listove i izdanke do pred cvetanje maline (kraj aprila i polovina maja). Za hemijsko suzbijanje se koriste registrovani akaricidi Uranus (a.m.etoksazol) 0,05%, Envidor (a.m.spirodiklofen) 0,4l/ha ili Ortus 5 SC(a.m.fenpiroksimat) 0,1%.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Vranje, setva ozimih strnina se privodi kraju. Ponikli usevi pšenice i ječma se nalaze u fazi od jedan do pet razvijenih listova (BBCH 11-15).

Obilaskom terena i vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima. Lisne vaši i cikade pričinjavaju direkne štete svojom ishranom,  to jest sisanjem biljnih sokova, a mnogo značajnije štete čine prenošenjem fitopatogenih virusa. Biljke pšenice i ječma zaražene virusom zaostaju u porastu, dolazi do žućenja i nekroze listova, a sledeće godine može doći do izostanka klasanja. 

Hemijske mere zaštite, u cilju suzbijanja ovih štetočina se ne preporučuje, zbog nastupajućih niskih temperatura, koje će nepovoljno uticati na njihov razvoj i širenje.

U ovom periodu značajne štete na izniklim ozimim usevima pšenice i ječma mogu pričiniti glodari, poljski miš (Apodemus sylvaticus) i poljska voluharica (Microtus arvalis). Ove štetočine se hrane zelenim delovima biljke, korenjem, semenkama, bobicama, orašastim voćem i insektima.  Poljski miš pravi pojedinačne rupe, dok poljska vuluharica obrazuje kolonije koje imaju karakteristične utabane stazice između rupa.

Aktivna rupa od glodara

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo aktivnih rupa od glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko se registruje njihova brojnost iznad pragova štetnosti preporučuje se njihovo suzbijanje primenom gotovih mamaka. Zbog visoke toksičnosti, nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Monilia fructigena u zasadima kruške, jabuke i dunje

Na području delovanja RC Vranje vizuelnim pregledom zasada jabuke, kruške i dunje, uočeno je prisustvo plodova sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilia fructigena). Simptomi su registrovani u voćnjacima gde nije primenjena adekvatna hemijska zaštita i agrotehnika.

Prouzrokovač truleži plodova jabučastog voća uglavnom parazitira plodove, a ređe i cvetove i druge organe. Plodovi mogu biti napadnuti od samog zametanja do potpune zrelosti, a kasnije i u skladištu. Oboleli mladi plodovi se suše i opadaju. Inficirani stariji plodovi najpre trule, a kasnije se suše i mumificiraju. Na plodovima se uočavaju sivopepeljaste gomilice sa pravilnim kružnim rasporedom oko mesta zaraze. Infekcija se uglavnom ostvaruje preko rana nastalih delovanjem insekata,  grada, itd. Usled širenja bolesti plodovi gube vodu, smežuraju se i pretvaraju u mumije. Mumificirani plodovi ostaju na voćkama ili opadaju i u njima gljiva prezimljava. Sledećeg proleća ili leta, pri povoljnoj vlažnosti, na površini ovih plodova formiraju se konidije koje vrše infekcije.

U cilju suzbijanja ovog patogena preventivne mere kontrole su:

-          sakupljanje i uništavanje inficiranih plodova,

-          suzbijanje insekata u cilju sprečavanja oštećenja plodova,

-          odstranjivanje i spaljivanje suvih grana,

-          adekvatna rezidba u cilju bolje provetrenosti krune.

Hemijske mere zaštite sprovode se u jesen kada opadne minimum 70% lišća nekim od registrovanih fungicida na bazi bakra. U toku vegetacije, u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištu, u fazama sazrevanja plodova, sprovode se hemijske mere zaštite primenom nekog od registrovanih fungicida za tu namenu.

Zdravstveno stanje merkatilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Vranje izvršen je zdravstveni pregled merkatilnog kukuruza pred berbu.

Vizuelnim pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida iz rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Dubnica, Neradovac, Buštranje, Milanovo, Karadnik, Suva Morava, Kunovo, Jelašnica i Gramađe.

Na svakoj parceli je pregledano po 100 klipova kukuruza i registrovano je prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) u sledećim procentima:

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Fusarium od 0% do 10%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Aspergillus od 0% do 4%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Penicillium od 0% do 1%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Cladosporium od 0% do 3%,

-klipovi sa prisutnim simptomima kombinovanih oštećenja od 0% do 7%,

-klipovi sa prisutnim simptomima oštećenja samo od insekata od 0% do 10%.

Navedeni podaci vizuelnih pregleda kukuruza pred berbu su uobičajni za region Vranja. Analizom 10 uzoraka sa pregledanih parcela, u Laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonom dozvoljenih vrednosti.

Velika slika

Velika slika

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula)

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva a kod nas je prvi put uočena 2007 godine. Javlja se u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Kod nas je uglavnom prisutna u baštama, okućnicama, ekstenzivnim usevima i zasadima ali ima potencijal širenja i u konvencionalne useve i zasade. 

Vizuelnim pregledom bašta i okućnica na području delovanja RC Vranje registrovana je na do 10% biljaka. U odnosu na prošlu godinu, registrovana je u manjem intenzitetu.

N.viridula na listu paprike

N.viridula na plodu paprike

Odrasli insekti su zelene boje, dugi oko 15 mm, ženke su krupnije. Polažu buretasta jaja na naličju listova u gomilicama, koja su u početku bela a sa razvojem dobijaju narandžastu nijansu.

Štete pričinjavaju larve i odrasle stenice koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na mestima uboda na plodovima dolazi do promene boje a u unitrašnjosti se javljaju grudvice, dolazi do preranog sazrevanja, smanjene veličine i težine ploda i takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Odrasli insekti u jesen traže skloništa za zimu i često ulaze u kuće i stanove a u svrhu odbrane ispuštaju neprijatan miris koji nije opasan za čoveka.

N.viridula na plodu jabuke

N.viridula na plodu breskve

Od nepesticidnih mera značajne rezultate daje:

-          Puštanje Trissolcus basalis parazitoidne ose iz porodice Platygastridae.

-          Setva ranih sorti da bi se izbegao napad

-          Setva ranih sorti kao mamac pored useva koji kasnije sazrevaju ili gde će biti pušteni korisni organizmi koji će se tretirati

-          Korišćenje barijera (veštačkih i prirodnih)

-          Suzbijanje korova u voću je dalo dobre rezultate

-          U baštama i okućnicama mogu se ručno skupljati

Primena pestcidnih mera je otežana jer napad stenica je najjači u vreme sazrevanja plodova, te se ne može  ispoštovati karenca, a u našoj zemlji ni nema registrovanih insekticidia. Najbolje rezultate pokazali su insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom korišćenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Moljac paradajza (Tuta absoluta) je jedna od najznačajnija štetočina u poslednjih nekoliko godina na našem području u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru.

Na području delovanja RC Vranje na feromonskim klopkama se konstantno registruje visoka brojnost imaga moljca, a vizuelnim pregledima listova i plodova se uočava prisustvo jaja i larvi ove štetočine.

Imago moljca paradajza na listu

Jaja i larve moljca paradajza na lišću

Odrasli insekti su leptiri sivo braon boje dužine oko 6 mm. Svaka ženka može da položi 250-300 jaja u toku života. Razvija veliki broj generacija tokom godine, dokle god ima hrane, tako da u plastenicima gde se tokom cele godine gaji paradajz može da razvije i do 12 generacija godišnje. Larve su u početku žuto zelene, a kasnije postaju smeđe sa karakterističnom tamnom glavom.

Štete na paradajzu pričinjavaju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljke. Larva najčešće ostećuje lišće i stabljiku hraneći se mezofilom, gde pravi mine-hodnike. Larva oštećuje i plodove, zrele i zelene, ubušuje se i hrani mezokarpom ploda. Oštećeni plodovi su podložni napadu različitih prouzrokovača truleži.  

Oštećenja na lišću

Oštećenja na plodu

U cilju suzbijanja ove štetočine preporučuje se kontinuirano sprovođenje nepesticidnih mera kontrole:

·         Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva, izlovljavanje imaga i praćenje nivoa populacije.

·         Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga.

·         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta.

·         Uklanjanje napadnutih listova i plodova.

·         Uništavanje korova.

·         Biološka zaštite tj. upotreba prirodnih neprijatelja. U kontroli moljca paradajza veoma je efikasna stenica Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve ove stenice se hrane jajima i larvama moljca paradajza. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical u kom se nalazi ova predatorska stenica.

Ukoliko se mehaničkim i biološkim merama kontrole ne postigne odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih insekticida. Međutim, treba imati u vidu da samo hemijske mere zaštite ne pružaju zadovoljavajuć efekat u kontroli ove štetočine, a neretko dovode i do drastičnog povećanja broja insekticidnih tretmana što se negativno odražava na zdravstvenu bezbednost plodova.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Vranje monitoring azijske voćne mušica (Drosophila suzukii) vrši se pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantima i uzorkovanjem zrelih plodova i praćenjem izletanja imaga iz njih u laboratoriji.

Lovna klopa sa mirisnim atraktantom

Pregledom klopki postavljenih u zasade maline registrovano je prisustvo imaga ove štetočine. Na našem terenu u toku je berba remontantnih sorti maline (Polka i Polana). Za sada se registruju pojedinačni ulovi, ali zbog brzog ciklusa razvića i visokog reproduktivnog potencijala može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine.

Ženke azijske voćne mušice polažu jaja unutar zdravih plodova zasecanjem pokožice ploda testerastom legalicom. Tako nastali otvori na plodovima predstavljaju put za razvoj drugih patogena. U unutrašnjost plodova se iz jaja razvijaju larve i usled ishrane mesom, napadnuti plodovi propadaju. Ova štetočina ima širok krug domaćina kojima se hrani (malina, kupina, breskva, šljiva, vinova loza i drugi) u vreme zrenja plodova, a može da izazove potpuni gubitak roda.

 

Zbog biologije ove štetočine, odnosno činjenice da napada zrele plodove i da se larve razvijaju unutar ploda, zaštita hemijskim sredstvima je veoma ograničena, kako zbog poštovanja karence tako i zbog nemogućnsti delovanja insekticida na larve koje se nalaze u plodovima.

U cilju kontrole brojnosti i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze se preporučuju sledeće mere:

- Masovno izlovljavanje odraslih jedinki pomoću postavljenih klopki (plastične flaše sa izbušenim rupama u koje se sipa crno vino (1,5dl), jabukovo sirće (1,5dl) i nekoliko kapi deterdženta dok se u gornjem delu flaše pravi otvor prekriven gazom odakle isparava atraktant koji privlači insekte.

- Skraćivanje perioda berbe radi bržeg sklanjanja plodova sa parcele.

- Uklanjanje divljih, samoniklih i napuštenih stabala voćaka i žbunova blizu zasada.

- Uklanjanje napadnutih i prezrelih plodova iz zasada.

U cilju postizanja zadovoljavajućih rezultata mere kontrole azijske voćne mušice treba sprovoditi na području celog regiona.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima