Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Zelena povrtna stenica (Nezara viridula)

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva a kod nas je prvi put uočena 2007 godine. Javlja se u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Kod nas je uglavnom prisutna u baštama, okućnicama, ekstenzivnim usevima i zasadima ali ima potencijal širenja i u konvencionalne useve i zasade. 

Vizuelnim pregledom bašta i okućnica na području delovanja RC Vranje registrovana je na do 10% biljaka. U odnosu na prošlu godinu, registrovana je u manjem intenzitetu.

N.viridula na listu paprike

N.viridula na plodu paprike

Odrasli insekti su zelene boje, dugi oko 15 mm, ženke su krupnije. Polažu buretasta jaja na naličju listova u gomilicama, koja su u početku bela a sa razvojem dobijaju narandžastu nijansu.

Štete pričinjavaju larve i odrasle stenice koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na mestima uboda na plodovima dolazi do promene boje a u unitrašnjosti se javljaju grudvice, dolazi do preranog sazrevanja, smanjene veličine i težine ploda i takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Odrasli insekti u jesen traže skloništa za zimu i često ulaze u kuće i stanove a u svrhu odbrane ispuštaju neprijatan miris koji nije opasan za čoveka.

N.viridula na plodu jabuke

N.viridula na plodu breskve

Od nepesticidnih mera značajne rezultate daje:

-          Puštanje Trissolcus basalis parazitoidne ose iz porodice Platygastridae.

-          Setva ranih sorti da bi se izbegao napad

-          Setva ranih sorti kao mamac pored useva koji kasnije sazrevaju ili gde će biti pušteni korisni organizmi koji će se tretirati

-          Korišćenje barijera (veštačkih i prirodnih)

-          Suzbijanje korova u voću je dalo dobre rezultate

-          U baštama i okućnicama mogu se ručno skupljati

Primena pestcidnih mera je otežana jer napad stenica je najjači u vreme sazrevanja plodova, te se ne može  ispoštovati karenca, a u našoj zemlji ni nema registrovanih insekticidia. Najbolje rezultate pokazali su insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom korišćenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Moljac paradajza (Tuta absoluta) je jedna od najznačajnija štetočina u poslednjih nekoliko godina na našem području u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru.

Na području delovanja RC Vranje na feromonskim klopkama se konstantno registruje visoka brojnost imaga moljca, a vizuelnim pregledima listova i plodova se uočava prisustvo jaja i larvi ove štetočine.

Imago moljca paradajza na listu

Jaja i larve moljca paradajza na lišću

Odrasli insekti su leptiri sivo braon boje dužine oko 6 mm. Svaka ženka može da položi 250-300 jaja u toku života. Razvija veliki broj generacija tokom godine, dokle god ima hrane, tako da u plastenicima gde se tokom cele godine gaji paradajz može da razvije i do 12 generacija godišnje. Larve su u početku žuto zelene, a kasnije postaju smeđe sa karakterističnom tamnom glavom.

Štete na paradajzu pričinjavaju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljke. Larva najčešće ostećuje lišće i stabljiku hraneći se mezofilom, gde pravi mine-hodnike. Larva oštećuje i plodove, zrele i zelene, ubušuje se i hrani mezokarpom ploda. Oštećeni plodovi su podložni napadu različitih prouzrokovača truleži.  

Oštećenja na lišću

Oštećenja na plodu

U cilju suzbijanja ove štetočine preporučuje se kontinuirano sprovođenje nepesticidnih mera kontrole:

·         Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva, izlovljavanje imaga i praćenje nivoa populacije.

·         Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga.

·         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta.

·         Uklanjanje napadnutih listova i plodova.

·         Uništavanje korova.

·         Biološka zaštite tj. upotreba prirodnih neprijatelja. U kontroli moljca paradajza veoma je efikasna stenica Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve ove stenice se hrane jajima i larvama moljca paradajza. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical u kom se nalazi ova predatorska stenica.

Ukoliko se mehaničkim i biološkim merama kontrole ne postigne odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih insekticida. Međutim, treba imati u vidu da samo hemijske mere zaštite ne pružaju zadovoljavajuć efekat u kontroli ove štetočine, a neretko dovode i do drastičnog povećanja broja insekticidnih tretmana što se negativno odražava na zdravstvenu bezbednost plodova.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Vranje monitoring azijske voćne mušica (Drosophila suzukii) vrši se pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantima i uzorkovanjem zrelih plodova i praćenjem izletanja imaga iz njih u laboratoriji.

Lovna klopa sa mirisnim atraktantom

Pregledom klopki postavljenih u zasade maline registrovano je prisustvo imaga ove štetočine. Na našem terenu u toku je berba remontantnih sorti maline (Polka i Polana). Za sada se registruju pojedinačni ulovi, ali zbog brzog ciklusa razvića i visokog reproduktivnog potencijala može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine.

Ženke azijske voćne mušice polažu jaja unutar zdravih plodova zasecanjem pokožice ploda testerastom legalicom. Tako nastali otvori na plodovima predstavljaju put za razvoj drugih patogena. U unutrašnjost plodova se iz jaja razvijaju larve i usled ishrane mesom, napadnuti plodovi propadaju. Ova štetočina ima širok krug domaćina kojima se hrani (malina, kupina, breskva, šljiva, vinova loza i drugi) u vreme zrenja plodova, a može da izazove potpuni gubitak roda.

 

Zbog biologije ove štetočine, odnosno činjenice da napada zrele plodove i da se larve razvijaju unutar ploda, zaštita hemijskim sredstvima je veoma ograničena, kako zbog poštovanja karence tako i zbog nemogućnsti delovanja insekticida na larve koje se nalaze u plodovima.

U cilju kontrole brojnosti i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze se preporučuju sledeće mere:

- Masovno izlovljavanje odraslih jedinki pomoću postavljenih klopki (plastične flaše sa izbušenim rupama u koje se sipa crno vino (1,5dl), jabukovo sirće (1,5dl) i nekoliko kapi deterdženta dok se u gornjem delu flaše pravi otvor prekriven gazom odakle isparava atraktant koji privlači insekte.

- Skraćivanje perioda berbe radi bržeg sklanjanja plodova sa parcele.

- Uklanjanje divljih, samoniklih i napuštenih stabala voćaka i žbunova blizu zasada.

- Uklanjanje napadnutih i prezrelih plodova iz zasada.

U cilju postizanja zadovoljavajućih rezultata mere kontrole azijske voćne mušice treba sprovoditi na području celog regiona.

Bakteriozna pegavost lišća i krastavost plodova paprike (Xanthomonas axonopodis pv.vesicatoria)

Na području delovanja RC Vranje usevi paprike se nalaze u različitim fazama razvoja plodova (BBCH 71-73).

Velika slika

Vizuelnim pregledom paprike na lokalitetu Aleksandrovac registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne pegavosti lista paprike (Xanhomonas axonopodis pv.vesicatoria).

Ovo je najrasprostranjenija i ekonomski najznačajnija bakterioza paprika u našim proizvodnim uslovima. Simptomi na lišću su u vidu vlažnih uljastih pega nepravilnog oblika koje su u početku sitne, a kasnije se povećavaju, spajaju i nastaje nekroza većeg dela liske. Parazit napada i epidermis ploda prouzrokujući krastavost. Na plodovima se razvijaju sitne uljaste pege koje postaju mrke, kasnije se pege povećavaju i šire. Obolelo tkivo unutar pega puca obrazujući kraste različitog oblika i veličine. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost i nisu podesni za industrijsku preradu.

Velika slika

Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju ove bolesti. Kišne kapi, vetar a naročito voda prilikom zalivanja utiču na širenje patogena. S obzirom da se parazit prenosi semenom i obolelim biljnim ostacima kao meru zaštite treba koristiti zdravo seme, otporne sorte za setvu, plodored i uklanjati biljne ostatke.

Od hemijskih mera zaštite, koriste se baktericidi na bazi bakra. Primena bakarnih preparata se pozicionira pre najavljenih padavina odnosno navodnjavanja koje može prouzrokovati vlaženje lista.

U pojedinim usevima se registruje prisustvo simptoma u jačem intenzitetu zbog povoljnih uslova koji su vladali tokom ove vegetacije, ali i zbog neadekvatnih mera zaštite, korišćenja sopstvenog semena i nepoštovanja plodoreda.

Kao baktericidi, u usevima paprike su registrovani sledeći preparati:

Fungohem SC (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana),

Champ DP (bakar-hidroksid) 2 kg/ha (karenca 7 dana),

Everest (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana).

U onim usevima gde su simptomi prisutni u jačem intenzitetu i gde se vrši navodnjavanje kišenjem, može se primeniti jedan od navedenih preparata i to pre vlaženja lista (padavine ili navodnjavanje) uz obavezno poštovanje karence.

Kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Vranje završena je berba maline sorte Vilamet i Miker na nižim predelima dok je na višim područjima u toku berba ovih sorti, a na svim predelima u toku je berba remontantnih sorti Polke i Polane.

1.D.applanata na lastarima 2.D.applanata na lastarima

Vizuelnim pregledom zasada maline na više lokaliteta u Pčinjskom region, registrovano je prisustvo simptoma kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata) na mladim lastarima koji će se ostaviti za rod za sledeću godinu.

To je patogen  maline koji izaziva sušenje izdanaka i grana. Prvi simptomi se zapažaju početkom leta. Dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova V. Na mladarima se javljaju ljubičaste pege oko spavajućih okaca u pazuhu peteljke lista (otuda se ova bolest još naziva i ljubičasta pegavost izdanaka maline). Ova okca nekrotiraju i izumiru. Pege se kasnije izdužuju i mogu da zahvate čitav izdanak. Kora u zoni pega tokom jeseni i zime odumire, odvaja se od drvenastog dela, cepa i otpada. Zbog toga pege dobijaju srebrnasto belu (mlečnu) boju. Na njima se vide mnogobrojne tačkice-peritecije gljive. Zaraženi pupoljci češće izmrzavaju tokom zime. Osnova stabla izumire zbog čega podmlađivanje orezivanjem postaje nemoguće. Ovakva stabla sledeće godine ne daju izdanke ili daju manji broj zakržljalih izdanaka i jasno se uočavaju između zdravih.

D.applanata na listovima

Osnovna mera suzbijanja je orezivanje i spaljivanje zaraženih stabala i izdanaka. Odmah posle berbe treba ukloniti lastare koji su doneli rod da se zaraza ne bi širila na mlade lastare. Ne treba ostavljati  lastare da prezime i uklanjati ih na proleće. Treba uništavati redovno korove jer se bolest češće javlja u zakorovljenim zasadima. Hemijska zaštita od prouzrokovača ovog patogena se sprovodi tokom cele godine, počinje pre kretanja vegetacije i završava se posle berbe bakarnim preparatima a u toku vegetacije registrovanim sistemičnim fungicidima.

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)

Na području delovanja RC Vranje, berba najranijih sorti šljiva (Čačanska rana) je završena, u toku je berba srednje ranih sorti (Čačanska lepotica, Čačanska rodna), dok se kasnije sorte (Stenlej i dr.) nalaze u fazi obojavanja ploda.

Jaje G.funebrana

Larva G.funebrana

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je najznačajnija i najrasprostranjenija štetočina koja napada šljivu kod nas. U našim uslovima ima tri generacije godišnje. Leptiri su sivo smeđe boje, prednja krila tamnija od zadnjih u rasponu 12-15mm. Gusenica je ružičasta, tamnije glave do 12mm. Prezimljava kao odrasla gusenica u kokonu ispod kore u donjem delu stabla. Ženka položi oko 40 jaja uglavnom s donje strane ploda. Ispiljene gusenice pričinjavaju najveće štete jer se ubušuju u plod dolazeći do koštice i hrane se mesom ploda. Napadnuti plodovi poplave i zaostaju u porastu a na mestima ubušivanja najčešće se javlja kapljica smole. Ovi plodovi pre vremena sazrevaju i opadaju.

Smola na plodu

Vizuelnim pregledom šljive na više lokaliteta (Dubnica, Vrtogoš, Žitorađe), registrovano je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca u različitim embrionalnim fazama razvoja, od sveže položenih do pred piljenje kao i tek ispiljene larve. U toku je početak piljenja larvi treće generacije.  

U zasadima u kojima nije sprovedana adekvatana zaštita registruje se prisustvo larvi druge generacije u plodovima. 

U cilju zaštite šljive od ove štetočine,  kod kasnijeg sortimenta,  preporuka je hemijski tretman insekticidom na bazi hlorantraniliprola pre ubušivanje larvi u plodove.

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera)

Pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo jaja i larvi pamukove sovice na do 10% biljaka.

Pamukova sovica je jedna od najznačajnijih štetočina u našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Migratorna je i  izrazito polofagna vrsta. Hrani se sa preko 250 spontanih i gajenih biljnih vrsta, a najveće štete u našoj zemlji pričinjava u usevima kukuruza, paprike, paradajza, duvana, boranije, pasulja, suncokreta i dr.

Larva pamukove sovice

Pamukova sovica polaže jaja na sve nadzemne delova biljaka. Najčešće po jedno, a ređe i u grupicama od 2 do 3 jajeta. Sveže položena jaja su bele boje sa uzdužnim rebrima i poprečnim grebenima između rebara. U toku embrionalnog razvoja, koje u zavisnosti od temperature traje od svega para dana do nedelju dana, menjaju boju u smeđu. Nakon piljenja larve počinju da se hrane lišćem i generativnim organima. Najveće štete pričinjavaju ubušivanjem u plodove raznih biljaka i klipove kukuruza. Takvi plodovi, zaprljani izmetom, gube tržišnu vrednost i podložni su napadu raznih vrsta truleži.

Ubušenje od larve pamukove sovice na kukuruzu

U cilju zaštite useva od pamukove sovice od velikog značaja su  vizuelni pregledi biljaka i utvrđivanje položenih jaja, kao i praćenje njihovog embrionalnog razvoja. Hemijske mere zaštite se preporučuju na početku piljenja larvi nekim od registrovanih insekticida.

Cikada Scaphoideus titanus na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Vranje, u Buštranjskom i Vrtogoškom vinogorju, naročito u ekstenzivnijim zasadima, registrovano je prisustvo cikade Scaphoideus titanus.

larva na naličju lista

Ove cikade su vektori fitoplazme Flavescence doree koja izaziva zlatasto žutilo vinove loze.

Cikade imaju jednu generaciju godišnje. Odrasli insekti su smeđe boje, veličine 5-6 mm sa trouglastom glavom. Ženke polažu jaja od kraja jula do kraja  septembra pod koru dvogodišnjih izdanaka i u stadijumu jaja prezimljavaju. Piljenje jaja počinje krajem maja i traje sve do početka jula. Larve su bledo-žute boje razvojem postaju smeđe. Imaju pet larvenih uzrasta. Svi larveni stupnjevi i imago se hrane na naličju lista vinove loze. Hrane se sisanjem sardržaja floema, pri čemu ako se hrane na oboleloj biljci, mogu usvojiti fitoplazmu. Sve larve koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama postaju infektivne već na kraju L3 stupnja, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života. Praktično svi larveni stupnjevi stariji od L3 i imaga, koji su se hranili na fitoplazmatičnim biljkama, postaju prenosioci bolesti na zdrave biljke. 

Simptomi infekcije sa Flavescence doree se manifestuju u proleće sledeće vegetacije po tome što pupoljci ne kreću ili kasnije keću, porast lastara je usporen, internodije su skraćene, na vrhovima lastara se javlja nekroza. Lišće postaje krto i uvija se po ivici na dole. Kod belih sorti listovi su svetložuti do zlatnožuti a kod crnih sorti crvene do tamno ljubičaste boje. Ukoliko je jači napad dolazi do sušenja cvasti, bobice se smežuravaju, grozdovi rehuljavi i lošeg su kvaliteta.

U cilju zaštite potrebno je primeniti sledeće mere na celom vinogradarskom području:

-          Sanitarni pregledi zasada

-          Uklanjanje zaraženih čokota

-          Suzbijanje vektora (cikada Scaphoideus titanus)

-          Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada

-          Uništavanje i krčenje napuštenih zasada vinove loze

-          Uništavanje korova.

Hemijska zaštita vektora t.j cikada vrši se 2 ili 3 puta.

I tretman – cikade u trećem larvenom uzrastu

II tretman – 10 dana posle prvog (sada je pravi momenat za izvođenja ovog tretmana!)

III tretman – primenjuje se u veoma ugroženim područjima i u matičnim zasadima.

Efikasna zaštita se postiže primenom registrovanih preparata na bazi buprofezina, fenpiroksimata ili zeta-cipermetrina.

Šimširov plamenc

Na području RC Vranje registruje se prisustvo šimširovog plamenca (Cydalima perspectalis). Velike štete uočavaju se u dvorištima, okućnicama. i na javnim površinama.

                                             sl.1

                                            sl.2

Ova štetočina predstavlja ozbiljnu pretnju za šimšir i proglašena je jednom od najinvazivnijih štetočina u Evropi. Gusenice se hrane samo šimširom i u potpunosti pojedu lisnu masu - izazivaju golobrst, usled čega se šimšir osuši i propadne.

Ukoliko se registruje prisustvo plamenca postupiti po merama preporučenim od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprave za zaštitu bilja, a mere pogledati ovde.

Ocena zdravstveno stanje pšenice u mikro ogledu na Pčinjskom regionu

Vizuelnim pregledom sortnog ogleda ozimih strnih žita,utvrđen je intenzitet napada od prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice - Septoria tritici, pepelnice strnih žita - Erysiphae graminis, Puccinia spp - prouzrokovač rđe pšenice.

Skala za ocenjivanje stepena zaraze

0 - bez simptoma

1 - 10% lisne površine

2 - 20% lisne površine

3 - 30% lisne površine

4 - 40% lisne površine

5 - 50% lisne površine

6 - 60% lisne površine

7 - 70% lisne površine

8 - 80% lisne površine

9 - 90% lisne površine

 

Vizuelnim pregledom siptomi od pomenutih gljiva se uglavnom nalaze na prvom i drugom listu od drugog kolenca,što nije slučaj kod pepelnice koja ispoljava simptome na prizemnom delu biljke i slabog je intenziteta.

 

Tabelarni prikaz na dan 06.05.2014.

R.b.

Sorta

Faza

(BBCH)

Ocena-list Iznad 2. kolenca

Septoria tritici

% inficirane površine

(0-9)

Puccinia spp.

% inficirane površine

(0-9)

Erysiphae graminis

% inficirane površine biljke (0-9)

1.

KWS Sirtaki

35

1

1

0

0

2

0

0

0

2.

KWS Basmati

40

1

1

0

0

2

0

0

0

3.

KWS Farinelli

40

1

1

0

0

2

0

0

0

4.

KWS Feria

43

1

1

0

0

2

0

0

0

5.

KWS Quality

40

1

1

0

0

2

0

0

0

6.

KWS Solehio

40

1

1

0

0

2

0

0

0

7.

NS Simonida

43

1

1

0

0

2

0

0

0

8.

NS Zvezdana

40

1

1

0

0

2

0

0

0

9.

SYNGENTA

Ingenia

40

1

1

0

0

2

0

0

0

10.

NS 40 S

43

1

1

0

0

2

0

0

0

11.

LG Apache

43

1

1

0

0

2

0

0

0

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da obiđu i pregledaju svoje njive i da ukoliko utvrde prisustvo simptoma ovih fitopatogenih gljiva izvrše tretiranje preparatima iz grupe strobularina i triazola,preparati:(Acanto plus 0,6 l/ha,Amistar extra 0,75 l/ha,Sphere 0,5 l/ha)

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima