Skip to main content

Užice

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Užice
Lisne vaši u kukuruzu
Na području rada RC Užice, usevi kukuruza  u zavisnosti od roka setve se nalaze u fazi  5-8 listova razvijeno (BBCH 15-18).

Vizuelnim pregledom useva, uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae), pretežno pojedinačnih  krilatih jedinki , na oko 15% biljaka. S obzirom na izuzetno povoljne uslove za razvoj i razmnožavanje ovih štetočina tokom ove vegetacije, u narednom periodu se može očekivati povećanje procenta infestiranih biljaka.


Lisne vaši nanose direktne štete biljkama tako što se ishranjuju sisajući njihove sokove i time dovode do raznih deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Njihov negativan uticaj je i u tome što su prenosioci mnogobrojnih biljnih virusa. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza  (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).
Dvadesetak vrsta biljnih vaši sa prirodnih domaćina  (najčešće divlji sirak) , na neperzistentan način, prenose ovaj virus na usev kukuruza i gajenog sirka.

Kod kukururza se prvi simptomi  mogu javiti i u fazi 2-3 lista, u vidu hlorotičnih pega i crtica u osnovi najmlađeg lišća, koje se sa razvojem bolesti šire u trake i pruge, a često i cela biljka postaje hlorotična. Kod nekih hibrida javlja se crvena boja po obodu i nekroza tkiva. Zaražene biljke su kržljave, skraćenih internodija, kasne razvojne faze, a klip je manji i rehuljav.

U Srbiji se ovaj virus javlja svake godine, u većim ili manjim razmerama. Ekonomske štete mogu biti značajne, kako u smanjenju prinosa i kvaliteta zrna  tako i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.

Mere suzbijanja ovog virusa su:
-gajenje manje osetljivih hibrida i linija
-zdravo seme, da bi se sprečilo unošenje virusa u područja gde ga nema
-prostorno odvojiti proizvodnju kukuruza i sirka
-rano uklanjanje bolesnih biljaka, naročito kod semenskih useva
-uništavanje korova koji su domaćini virusa, u usevu i oko njega (najznačajniji divlji sirak)
-suzbijanje lisnih vaši (ova mera ne sprečava zaraze zbog veoma brzog načina prenošenja virusa već samo smanjuje intenzite zaraze u uvsevima).
Fuzarioza klasa pšenice i ječma

Na području rada  RC Užice usevi ozime pšenice se nalaze u fazi rane do srednje mlečne zrelosti (BBCH 73-75), a usevi ozimog ječma u fazi kasne mlečne zrelosti (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na  lokalitetima   Visibaba i Zdravčići registrovani su simptomi  šturosti klasa pšenice i ječma (Fusarium graminearum). Procenat zaraženih klasova se kreće od 4 do 6%  kod pšenice, a kod ječma od 5 do 7%. Zaražena površina klasa se kreće od 1 do 50%.

 
 


 

Klasovi koji su zaraženi su slamasto  žuti usled nekroze, zrna su sitna i štura, nisu dobro nalivena, a primećuje se i karakteristična roze prevlaka na klasu.
Do infekcije može doći  tokom celog perioda razvoja klasa, a najveće štete nastaju ukoliko do infekcije dođe u fazi cvetanja. R
azvoju bolesti pogoduje vlažno vreme sa dosta padavina u periodu cvetanja.
Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa, kvaliteta i klijavosti zrna, a pored  toga ova gljiva na zaraženim zrnima može da sintetiše mikotoksine koji su višestruko  
štetni, i po zdravlje ljudi i po zdtavlje životinja.
Trenutni procenti zaraze klasova ne ukazuju na problem prisustva mikotoksina u zrnu pšenice  i ječma preko zakonom dozvoljenih vrednosti.

Mrka trulež plodova koštičavog voća - Monilinia laxa

Na području Užičkog  okruga završava se berba ranih i srednjih sorata trešnje, dok su zasadi kasnijih sorata u fazi obojavanja plodova BBCH (81-85).
Vizuelnim pregledom pojedinih zasada na lokalitetu Sevojno, uočeno je prisustvo simptoma mrke truleži plodova (Monilinia laxa),  s obzirom da već duži vremenski period preovladavaju povoljni uslovi za infekciju ovim patogenom.


 

Gljiva prezimljava u vidu micelije u rak-ranama i u mumificiranim plodovima koji ostaju u krošnji iz prethodne vegetacije.  Do infekcije može doći u vreme cvetanja kada bivaju zaraženi cvetovi, grane i grančice koštičavog voća. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, i dalje tokom  transporta i čuvanja u skladištima. Mehaničke povrede, kao i pukotine nastale od štetnih insekata su ulazna mesta za širenje bolesti.
Prvi simptomi su u vidu mrkih pega na plodu, koje se šire zahvatajući sve veću površinu, meso ploda truli. Takvi plodovi se suše i mumificiraju, ostaju na krošnji ili optadaju na zemlju.

U ovoj vegetaciji, period sazrevanja plodova u zasadima trešanja pratilo je kišovito vreme što je povoljno uticalo na razvoj prouzrokovača truleži tako da su u zasadima prisutni simptomi, a njihov intenzitet zavisi od prethodno sprovedenih mera zaštite.
Zaštita od prouzrokovača truleži se izvodi primenom agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Agrotehničke mere: podizanje voćnjaka na oceditim terenima a pravac redova postavljati prema dominantnim vetrovima, uklanjanje i uništavnje mumificiranih plodova, orezivanje zaraženih grana i grančica.

U hemijske mere zaštite spada primena registrovanih fungicida tokom cvetanja ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena i primena fungicida u periodu sazrevanja plodova (pogledati preporuku za zaštitu trešnje).

Pepelnica kupine

Na području rada RC Užice, vizuelnim pregledom zasada na lokalitetu Gostinica, registrovani su simptomi pepelnice kupine. Radi se o zasadu gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, a simptomi su primećeni na do 7% biljaka. Prouzrokovač ove bolesti su patogene gljive Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli. Pored kupine  i maline napadaju i jagodu i druge biljke iz familije Rosaceae.

Simptomi se mogu videti na svim nadzemnim delovima biljaka, a najveće štete su na listu, cvetu  i plodu. Pepelnica se javlja u vidu bele micelijske prevlake na naličju lista, gde usled jake zaraze može doći do nekroze i defolijacije. Takođe se na naličju lista mogu videti purpurne ili crvenkaste pege, a ivice lista se uvijaju ka licu.
Ovaj parazit prezimljava u zaraženom lišću. Može se prenositi sadnim materijalom, a u prirodi se konidije raznose vetrom. Konidije klijaju na temperaturi  od 15-25°C (optimalno je 20°C) i prodiru u tkivo.
Infekciji pogoduje vlažno i toplo vreme, te treba izbegavati podizanje zasada na niskim i zatvorenim terenima gde je slabije provetravanje kao i sadnju osetljivih sorata. Preventivne mere su najvažnije u suzbijanju ovog patogena.
Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju, a RC Užice nastavlja sa praćenjem ovog patogena.

Malinin prstenar

Vizuelnim pregledom zasada malina na području rada RC Užice, registrovana su oštećenja od larvi malininog prstenara (Agrilus aurichalceus) na mladim izdancima. 


Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u srži izdanka. Imago polaže jaja na koru mladih izdanaka iz kojih se pile larve koje se ubušuju  u izdanak i prave spiralne hodnike. Svojom ishranom larve oštećuju sprovodne snopiće, a kao posledica dolazi do pojave zadebljanja, lomljenja i sušenja vrhova izdanaka.

Ukoliko se registruje prisustvo ove štetočine preporučuje se uklanjanje i uništavanje prve serije mladih izdanaka, kao i izdanaka sa simptomima.

Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju, a RC Užice nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Krompirova zlatica

Na području rada  RC Užice, usevi krompira se nalaze u fazi četiri do sedam listova razvijeno (BBCH 14-17).

Vizelnim pregledom  useva krompira registrovano je prisustvo imaga i jajnih legla prve generacije krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata), a u narednom periodu se očekuje početak piljenja larvi.

 

Za sada se ne preporučuje insekticidni tretman. RC Užice nastavlja sa praćenjem razvoja ove štetočine u usevu krompira i sa pojavom larvi signaliziraće vreme za tretman.

Rutava buba

Na području rada RC Užice zasadi jabučastog voća se nalaze u različitim fazama cvetanja (BBCH 61-65).

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta).

 


Rutava buba je polifagna štetočina koja oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrani na cvetovima maslačka, a potom odlazi na cvetove raznih voćnih vrsta. Ima jednu generaciju godišnje. U zasadima voća može da nanese velike štete naročito u mladim zasadima.

Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine se ne preporučuju zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, s toga su opravdane samo mehaničke mere zaštite:

- postavljanje lovnih posuda (plave ili bele boje) u koje treba sipati vodu i dodati neki atraktant (voćni sirup, cimet, negro bombone) radi masovnog izlovljavanja. Posude treba u što većem broju postaviti po obodu parcele, a manji broj i u unutrašnjost parcele.

- zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.

Šljivina osa

Na području rada RC Užice,  šljive se nalaze u fenofazi  puno cvetanje: najmanje 50% cvetova otvoreno, prve latice opadaju (BBCH 65).

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja šljivinih osa , jer se šljiva još uvek nalazi u fazama punog cvetanja. Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Užice  nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Zdravstveno stanje ozimog ječma
Na području rada RC Užice usevi ozimog ječma  se nalaze u fazi kraj bokorenja (BBCH 29).  
Na osnovu vizuelnih preda na lokalitetima Visibaba ll i Zdravčići, od biljnih bolesti registrovano je prisustvo simptoma mrežaste  pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 2% biljaka.
  


Pojava i štete od glodara i štetnih insekata nisu registrovane.
Za sada se ne preporučuje primena fungicida.
RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja i pojave štetnih organizama u usevima ječma i signaliziraće pravo vreme za primenu mera zaštite.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Užice usevi ozime pšenice se nalaze u fazi kraj bokorenja (BBCH 29).  
Na osnovu vizuelnog pregleda na lokalitetu Visibaba II registrovano je prisustvo simptoma pepelnice žita 
(Erysiphae graminis) na 2% biljaka.

Vizuelnim pregledom, na lokaciji Zdravčići, na 1% biljaka je registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici). 

pšenica

Za sada se ne preporučuje primena fungicida u usevima pšenice.
Pojava i štete od glodara i štetnih insekata nisu uočene.
RC Užice nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja i pojave štetnih organizama u usevima pšenice i  obavestiće poljoprivredne proizvođače o vremenu primene mera zaštite.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima