Skip to main content

Region Sremska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sremska Mitrovica
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Sremska Mitrovica.
Zdravstveno stanje ozimih useva

Na terenu RC Sremska Mitrovica usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve i primenjene agrotehnike (priprema zemljišta, predusev, predsetveno đubrenje), nalaze u fenofazi od tri  do pet listova razvijeno (BBCH 13 -15).

Vizuelnim pregledom na prisustvo patogena na lokalitetu Veliki Radinci i Erdevik  ustanovljeno je prisustvo biljaka sa simptomima pepelnice žita (Erysiphe graminis) i rđe (Puccinia spp.)

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:


 

Lokalitet

 

 

Faza BBCH

Procenat biljaka     sa simptomima rđe (Puccinia spp.)

Procenat biljaka sa simptomima

pepelnice žita (Erysiphe gramminis)

Procenat biljaka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)

Veliki Radinci

13

0

3

0

Erdevik

15

5

4

0

Vizuelnim pregledom useva pšenice na istim lokalitetima, ustanovljeno je prisustvo lisnih vašiju (Aphididae),  kao i aktivnih rupa od glodara. RC Sremska Mitrovica dao je preporuku za suzbijanje ovih štetočina 24.10. (vidi preporuku).

RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Lisna pegavost kruške
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u pojedinim zasadima kruške, naročito na osetljivom sortimentu i u zasadima gde nije vršena intenzivna zaštita od prouzrokovača čađave krastavosti, prisutni su simptomi lisne pegavosti kruške (Mycosphaerella pyri).
 
simptom lisne pegavosti
 
Patogen prezimljava u peritecijama  u opalom lišću, početkom proleća iz peritecija se oslobađaju askospore koje u kišnim uslovima klijaju na površini biljnog tkiva i vrše primarne infekcije. U okviru zaraženog tkiva, nakon 14 dana formiraju se piknidi sa piknosporama koje utiču na sekundarno širenje zaraze u toku vegetacije. 
Kao posledica infekcije nastaju sivkaste pege sa ljubičastim oreolom a u okviru pega se formiraju piknidi.
Spajanjem pega nastaju veće nekrotične površine, kod jačih infekcija može doći do rane defolijacije, nemogućnosti sazrevanja letorasta te se povećava i opasnost od izmrzavanja.
 
U zasadima gde su prisutni simptomi ovog patogena u jačem intenzitetu (Čalma i okolina), preporučuje se tretman opalog lišća petopostotnim rastvorom uree kako bi se inicirala intenzivnija degradacija lišća i na taj način smanjio infektivni potencijal patogena.
Monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu RC Sremska Mitrovica

Na području rada RC Sremska Mitrovica, izvršen je monitoring merkantilnog kukuruza pred berbu.

Pregledom je obuhvaćeno 15 različitih hibrida kukuruza sa 15 lokaliteta: Sremska Mitrovica, Laćarak, Divoš, Čalma, Šuljam, Grgurevci, Golubinci, Popinci, Bačinci, Gibarac, Bingula, Kukujevci, Jarak, Šašinci i Martinci.

Vizuelni pregledi klipova kukuruza vršeni su u cilju utvrđivanja prisustva simptoma fitopatogenih gljiva iz rodova Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium, kao i oštećenja od insekata (Kukuruzni plamenac i Pamukova sovica).

Rezultati vizuelnih pregleda klipova kukuruza prikazani su u tabeli:

Vrsta oštećenja

Procenat oštećenih klipova

Oštećenja od insekata

0-47%

Klipovi sa simptomima Fusarium sp.

0-25%

Klipovi sa simptomima Aspergillus sp.

0-1%

Klipovi sa simptomima Penicillium sp.

0-6%

Klipovi sa simptomima Cladosporium sp.

0-13%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.

0-18%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Aspergillus sp.

0-1%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Cladosporium  sp.

0-10%

Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp.  + Cladosporium  sp.

0-3%

Braon mramorasta stenica
Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica,  je invazivna vrsta insekata, poreklom iz Azije.
Polifagna je štetočina, registruje se na biljkama ruderalnog staništa ali i na gajenim biljkama (paprika, paradajz, kukuruz, kupus, soja, zasadi jabučastog, jagodastog i koštičavog voća).
Prezimljava imago, najčešće ispod kore drvenastih biljaka ali i u zaštićenom prostoru čovekovog staništa.
U proleće, nakon perioda dopunske ishrane dolazi do ovipozicije, jaja su u grupicama od 20-30, najčešće   na naličju lista.
 
              
H.halys na listu jabuke         jajna legla stenice
 
Nakon piljenja, larve žive u grupama do prvog presvlačenja, nakon čega se rasporede po biljnim delovima domaćina.
 
H. halys na biljci paprike
 
Štete prave larve i imago sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova u toku cele vegetacije.
Simptomi napada se manifestuju u vidu sitnih beličastih, okruglastih uboda koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege.
Na kukuruzu i soji usled ishrane u ranom periodu nakon precvetavanja, ukoliko je napad veći može doći do izostanka obrazovanja semena.
Na plodovima paprike i paradajza uočavaju se  i deformacije u manjoj ili većoj meri, usled čega plodovi gube tržišnu vrednost.
 
Kod nas nema registrovanih insekticida za njihovo suzbijanje.
S obzirom da je njeno prisustvo, za sada, registrovano samo u baštama i okućnicima i u eksetenzivnim zasadima, preporuka je njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
U zemljama gde je ova vrtsa problem u intenzivnoj proizvodnji koriste se klopke za masovno izlovljavanje.
Cikada Metcalfa pruinosa
Na teritoriji RC Sremska Mitrovica registrovano je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Trenutno je prisustvo larvi uočeno na ukrasnom šiblju u urbanim područjima kao i u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze.
                                          
         M.pruinosa na vinovoj lozi
 
Ova cikada pripada polifagnim štetočinama, a naseljava veliki broj voćnih vrsta, ukrasno i šumsko bilje.
Ima jednu generaciju godišnje. Ženke polažu jaja u pukotine ili pupoljke biljke hraniteljke. Larve luče belu voštanu tvorevinu koja liči na vatu.
Imago i larve se hrane sisanjem sokova iz biljaka što za posledicu ima slabiji porast biljke. Pored direktnih  nanose i indirektne štete tako što luče mednu rosu koju naseljava gljiva čađavica.

Od mera zaštite preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje napadnutih biljnih delova.
Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca
Na teritoriji delovanja RC Sremska Mitrovica, pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubillalis).
U toku je početak polaganja jaja II generacije.
 
Vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza, na lokalitetu Šašinci, registrovano je prisustvo jajnih legala na 1% biljaka, dok u usevima semenskog kukuruza,lokalitet Jarak, i usevima paprike, na lokalitetu Kukujevci nije registrovano prisustvo jajnih legala pomenute štetočine.
 
       Sveže položeno jajno leglo O.nubilalis
 
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jaja kukuruznog plamenca i obavestiće proizvođače kukuruza o adekvatnim merama zaštite po postizanju pragova štetnosti.
Zdravstveno stanje u usevima soje na terenu RC Sremska Mitrovica
Na terenu RC Sremska Mitrovica, vizuelnim pregledom useva soje, na više lokaliteta, registrovano je prisustvo simptoma plamenjače soje (Peronospora manshurica).
 
         
                  P. manshurica
 
Simptomi se manifestuju na licu lista u vidu svetlozelenih do svetložutih pega nepravilnog oblika i različite veličine. Sa naličija lista se u vlažnim uslovima u okviru pega formira micelijska navlaka od kondiofora i konidija. Jako zaraženo lišće požuti, uvija se po ivici, nekrotira i otpada.
 
Mere koje se u borbi protiv ovog patogena preporučuju su:
  1. Gajenje otpornih sorata
  2. Plodored
  3. Proizvodnja zdravog semena
  4. Zaoravanje biljnih ostataka posle žetve

Primena fungicida protiv ovog patogena u našim proizvodnim uslovima se ne preporučuje jer ovaj patogen za sada ne predstavlja ograničavajući faktor u proizvodnji soje.

Pored simptoma plamenjače soje, uočeno je i prisustvo običnog paučinara (Tetranychus urticae) na naličiju listova.
 
              
 
                             T.urticae
 
 U usevima soje prisustvo običnog paučinara, kao i simptoma napada je izraženije na uvratinama parcela. Najkarakterističniji simptom je srebrnkasta boja listova. Ukoliko se prenamnoži može dosvesti do sušenja i čitave biljke kao i smanjnja prinosa za 30% te su zbog toga neophodni što češći pregledi useva. Ako se ustanovi na ivicama parcela 50 i više procenata biljaka sa ovom štetočinom, preporučuju se hemijske mere zaštite, sa preparatima koji su registrovani za tu namenu. Zaštitu treba obaviti sa većom količinom vode i višim pritiskom, jer se kolonije nalaze na naličju lista.
 
Cikada Reptalus panzeri i crvenilo kukuruza

Na terenu RC Sremska Mitrovica, vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

 

        
 

Ova cikada je vektor stolbur fitoplazme prouzrokovača bolesti crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i  odlaze na biljke kukuruza na kojima se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

 

Najznačajnija mera borbe protiv ove štetočine je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida  razvoj cikade i znatno smanjuje njena brojnost. Primena insekticida se u borbi protiv ove štetočine ne preporučuje.

Povrtna stenica Nezara viridula
Na terenu RC Sremska Mitrovica pregledom useva paradajza registrovano je prisustvo povrtne stenice Nezara viridula.
 
       
                          Larve 3 i 4 stadijuma
 
Ova stenica spada u polifagne štetočine. Registrovana je na više biljnih vrsta (paprika, paradajz, krompir, kukuruz, suncokret....). Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove iz plodova. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprike i paradajza gde na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
 
Mere suzbijanja u manjim zasadima i okućnicama su postavljanje lovnih klopki sa čašama i vodom kao i ručno sakupljanje.
Od hemijskih mera preporučuje se primena insekticida na bazi a.m bifentrin - Talstar 10 EC. Karenca ovog preparata u usevu paradajza je 7 dana.
Šturost klasova pšenice (Fusarium graminearum)

Na terenu RC Sremska Mitrovica usevi pšenice se nalaze u različitim fenofazama razvoja ploda i sazrevanja (BBCH 75-85).

 

Vizuelnim pregledom useva pšenice uočeno je prisutvo simptoma šturosti klasova pšenice (Fusarium graminearum). Zaraženi klasovi su blede boje, a zrna na takvim klasovima su štura. Najkarekterističniji simptom je da klasovi ostaju uspravni, odnosno ne povijaju se pod težinom zrna.

 

    

     F.graminearum na klasu

 

Procenat zaraženih klasova se, u zavisnosti od sortimenta, kreće se i do 70%. Ovako visok procenat zaraženih klasova posledica je povoljnih uslova u proteklom periodu (obilne padavine i temperatura) za ostvarenje infekcije patogenom prouzrokovačem šturosti klasova pšenice u fenofazi cvetanja.

 

Pored šteta koje se odnose na smanjenje prinosa i kvaliteta zrna, poseban značaj ovog patogena ogleda se u njegovoj sposobnosti da na obolelim zrnima sintetiše mikotoksine, veoma štetne po zdravlje ljudi i životinja.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima