10.10.2023
Vizuelnim pregledom useva uljane repice na terenu RC Sremska Mitrovica, ustanovljen je veoma nizak procenat rupa ud poljske voluharice (Microtus arvalis) kao i poljskih miševa (Apodemus spp.). Brojnosti su do 10 rupa po ha.
U višegodišnjem usevu lucerke prisustvo voluharice je od 10- 500 rupa po ha (niska brojnost) a miša od 50-500 rupa po ha (srednja brojnost).
velika slika
U mladim voćnjacima prisustvo poljskih voluharica je u intervalu 10- 500 rupa po ha (niska brojnost) a miševa od 50-500 rupa po ha (srednja brojnost).
Na ledinama, utrinama i pašnjacima ustanovljena je visoka brojnost kako voluharica (5000-20000 rupa po ha) tako i poljskog miša (500-2000 rupa po ha).
 
velika slika velika slika
Na pojedinim lokalitetima u usevu šećerne repe je prisutna visoka aktivnost glodara.
Velika slika
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
POLJSKA VOLUHARICA |
POLJSKI MIŠ
|
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti glodara, naročito na novoposejanim ozimim usevima. 6.7.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u toku je intenzivna aktivnost dve veoma invazivne vrste stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje kako na biljkama spontane flore, tako i na velikom broju gajenih biljaka (breskva, kruška, kajsija, višnja, trešnja, boranija i šećerna repa).
Intenzitet njihovog prisustva u usevima/zasadima zavisi od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje pomenutih stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina primarno, ali i sa delovanjem i na ove vrste.
Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u plodove i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.
U usevima/zasadima su trenutno prisutni svi razvojni stadijumi ovih štetočina, a u toku je piljenje larvi stenica.
Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite.
Proizvođačima se preporučuje pregled useva/zasada na prisustvo pomenutih štetočina i po potvrdi prisustva primena nekog od registrovanih insekticida iz grupe piretroida. Strogo treba voditi računa o karenci primenjenih preparata s obzirom da je berba pojedinih biljnih kultura u toku ili se očekuje u narednom periodu.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem ovih štetočina. 23.11.2022
Na terenu RC Sremska Mitrovica se tokom vegetacije na četiri lokaliteta vrši monitoring kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera) putem svetlosnih lovnih lampi.
Kukuruzna sovica je izrazito polifagna štetočina, hrani se sa oko 250 gajenih i korovskih biljaka i redovno pričinjava štete na ratarskim i povrtarskim kulturama. Štete prave larve ishranjujući se vegetativnim i generativnim organima biljaka. Naročito je štetna na plodovima.
Na našem terenu je štetna i u voćnjacima i to onim koji se nalaze u blizini velikih ratarskih površina. Tada štete na plodovima mogu biti velike, larva se ubuši u plod i pravi velika ulazna i izlazna mesta, po čemu se najlakše prepoznaje.
Ženka polaže jaja na listove ili plodove. Jaja su okrugla, u početku biserno bela, kasnije potamne. Dužina embrionalnog razvoja zavisi od temperature, na 25 °C traje oko 3-4 dana a na nižim temperaturama 10-12 dana. Ispiljene larve su u početku žućkasto-bele sa crnim nogama, kasnije potamne sa karakterističnom prugastom šarom na prednjem delu trupa.
Migratorna je vrsta, u naše krajeve dolazi sa područja Mediterana. U našim klimatskim uslovima uglavnom ima dve do tri generacije u toku godine. Prezimljava u stadijumu odrasle larve ili lutke u površinskom sloju zemljišta.
Dinamika leta odraslih jedinki u 2022. godini je prikazana na grafiku ispod.
velika slika 15.4.2022
Vizuelnim pregledom zasada šljive i leske u regionu Sremske Mitrovice, uočen je početak ativnosti stenica.
Stenice prezimljavaju u stadijumu odraslog insekta, a sa porastom dnevnih temperatura dolazi do njihove aktivacije i izlaska sa mesta prezimljavanja.
Nakon kratkog perioda dopunske ishrane dolazi do parenja i polaganja jaja u grupama. Ispiljene larve kratkotrajno se zadržavaju na mestu piljenja hraneći se horionom a zatim se razilaze po listovima i plodovima sišući biljne sokove. Imaju od jedne do nekoliko generacija u toku godine, u zavisnosti od vrste. Veoma su invazivne, imaju visok potencijal razmnožavanja, migratorne su, polifagne, prave velike štete na usevima i zasadima.
 
ŠTETNOST I SIMPTOMI
Štete na kruškama i jabukama: sišući sokove na mladim plodovima dovode do deformiteta ploda.
Leska: na mladimm plodovima, sišući sokove dovode do pojave ,,šupljih plodova" ili ishranom dok plod ne očvrsne prouzrokuju deformisane i gorke plodove.
Plodovito povrće (paprika, paradajz): sišući plodove dolazi do promene boje, gorkog ukusa ploda i izmene mezokarpa.
Na ratarskim biljkama (kukuruz, soja, pšenica) pravi štete, koje se ogledaju u promeni boje lista i ploda i smanjenjem hlorofila.
RC Sremska Mitrovica će pratiti aktivnost stenica i dati signal za insekticidni tretman blagovremeno. 21.7.2021
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u toku je intenzivna aktivnost dve veoma invazivne vrste stenica: zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Pomenute stenice su polifagne štetočine, i trenutno se njihovo prisustvo registruje kako na biljkama spontane flore, tako i na velikom broju gajenih biljaka (breskva, jabuka, kruška, trešnja, vinova loza, leska, paradajz). Intenzitet njihovog prisustva u usevima/zasadima zavisi od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje pomenutih stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina primarno, ali i sa delovanjem i na ove vrste.
Štete pričinjavaju i larve i odrasle jedinke sisanjem sokova iz nadzemnih biljnih delova. Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u plodove i tako dolazi do promene boje plodova, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost.
Ženka polaže jaja u grupama, ispiljene larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Prvi i drugi larveni stupanj se hrani na mestu piljenja. Larve trećeg, četvrtog i petog stupnja su veoma pokretne i doprinose brzom širenju štetočine u usevu/zasadu. Odrasle jedinke su veoma dobri letači.
U usevima/zasadima su trenutno prisutni svi razvojni stadijumi ovih štetočina, a u toku je intezivno piljenje larvi stenica.
Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite.
Proizvođačima se preporučuje pregled useva/zasada na prisustvo pomenutih štetočina i po potvrdi prisustva primena nekog od registrovanih insekticida iz grupe piretroida. Strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata s obzirom da je berba pojedinih biljnih kultura u toku ili se očekuje u narednom periodu.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti braon mramoraste i zelene (povrtne) stenice. 9.7.2021
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi paradajza na otvorenom polju se nalaze u fenofazi prvi plod dostigao tipičnu veličinu (BBCH71). Usevi paradajza u plastenicima se nalaze u fenofazi sazrevanje plodova, 10% plodova pokazuje tipičnu boju (BBCH 81).
Vizuelnim pregledom useva paradajza na otvorenom polju i plasteničkoj proizvodnji, uočene su biljke sa simptomima crne pegavosti paradajza (Alternaria solani) i plamenjače paradajza (Phythophtora infestans). Ukoliko se vrši navodnjavanje kišenjem ili pred najavljene padavine, preporuka je da se sprovedu hemijske mere zaštite kako bi se sačuvala lisna masa i neomaten razvoj plodova:
Quadris, Promesa, Teatar (azoksistrobin) 0,75 l/ha
Equation pro WG (cimoksanil+famoksadon) 0,4 kg/ha
Ridomil Gold R (bakar-oksihlorid+metalaksil-M) 5 kga/ha
Quadris Top, Ortiva Top, Teatar Plus (azoksistrobin+difenokonazol) 1 l/ha.
Vizuelnim pregledom useva paradajza, od štetočina je registrovano prisustvo jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera), odraslih jedinki i larvi tripsa (Thysanoptera) i odraslih i larvi običnog paučinara (Tetranicus urticae).
Trenutno je u toku intenzivno polaganje jaja pamukove sovice na našem proizvodnom području. Paradajz je biljka na kojoj je ova štetočina redovno prisutna i može da nanese velike štete. Sada bi trebalo pregledati useve na prisustvo jaja koja mogu biti položena i na lice i na naličje, pojedinačno ili u grupama. Sveže položena jaja su bele boje, a pred piljenje dobijaju braon boju. Larve pamukove sovice se hrane generativnim organima i ukoliko se uoči prisustvo jaja, pred samo piljenje se preporučuje primena nekog od registrovanih insekticida:
Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,14-0,2 l/ha
Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha.
Trispi su u proizvodnji paradajza značajni kao vektori virusa bronzavosti paradjza (Tomato spotted wilt virus-TSWV). Za kontrolu ovog veoma destruktivnog virusa koji za kratko vreme može da dovede do propadanja biljaka, vrlo važno je suzbijanje vektora i uništavanje zaraženih biljaka i korova. U usevima paradajza nema registrovanih insekticida za tripse, ali je registrovan insekticid za belu leptirastu vaš koji je efikasan i za tripsa:
Exirel (cijantraniliprol) 0,75 l/ha.
Grinje su štetočine koje u toplim i suvim uslovima kakvi trenutno vladaju, za veoma kratko vreme mogu dovesti do sušenja i propadanja biljaka. Svi pokretni oblici grinja se hrane sokovima biljka, a mogu se pod lupom uočiti na naličju listova. Prisustvo paučine takođe ukazuje na prisustvo grinja na biljkama. Za suzbijanje grinja, u usevu paradjza su registrovani sledeći akaricidi:
Abastate, Amon 020 EW (abamektin) 0,05-0,1%
Ortus 5 SC (fenpiroksimat) 0,1%
Kanemite 15 SC (acekvinocil) 1-1,2 l/ha.
Kako je već počelo zrenje i branje plodova, prilikom primene hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata.
crna pegavost
jaje pamukove sovice 16.7.2020
Obilaskom terena koji pokriva RC Sremska Mitrovica uočeno je prisustvo cikade Metcalfa pruinosa. Prisustvo larvi ove cikade uočeno je u ekstenzivnim zasadima voća i vinove loze kao i na ukrasnom šiblju u urbanim sredinama.
Larva Metcalfa pruinosa
Ova cikada ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta koje ženka polaže u pupoljke ili pukotine na kori biljke hraniteljke. Larve se nalaze na najmlađim biljnim delovima i mlađim listovima, slabo su pokretne, grupišu se i luče voštanu tvorevinu koja liči na vatu.
Odrasle jedinke i larve se hrane sisajući biljne sokove što za posledicu ima slabiji porast biljaka. Pored dirktnih šteta nanose i indirektne šteta tako što se luči medna rosa koju naseljava gljiva čađavica.
Preporuka je da se, svuda gde je to moguće, izvrši mehaničko uklanjanje i uništavanje infestiranih biljnih delova. 7.7.2020
Na terenu RC Sremska Mitrovica, vizuelnim pregledom zasada kruške na lokalitetu Manđelos, uočeno je prisustvo kruškine stenice (Stephanitis pyri). Štetočina je prisutna na manjem delu zasada, lociranom u blizini šume.
Kruškina stenica (Stephanitis pyri) je polifagna štetočina, napada krušku, jabuku, dunju, glog, pojedine šumske biljke. Ima veći broj generacija u toku godine, prezimljava imago u kori drveta.
Ženka kruškine stenice polaže jaja u toku maja na naličje lista kruške i drugih biljaka domaćina. Ispiljene larve hrane se sisanjem sokova na listu. List dobija sivkastu boju, gubi se hlorofil, larve luče medenu rosu koja stvara idealne uslove za naseljavanje gljiva čeđavica. Na taj način se smanjuje asimilaciona površina lista i na taj način izostaje glavna funkcija lista-fotosinteza.
 _jpg.jpg)
larve na naličju lista imago kruškine stenice
U pojedinim slučajevima može doći do rane defolijacije.
Hemijska zaštita zasada protiv stenice se izvodi u sklopu redovne zaštite od ekonomskih štetnih insekatskih vrsta poput lisnih vašiju (Aphididae) i obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). 10.6.2020
Na terenu RC Sremska Mitrovica, na pojedinim lokalitetima, u baštama i okućnicama uočena je pojava introdukovane vrste stenice (Coreus marginatus).
velika slika
velika slika
Štetočina je polifag, češće se nalazi na biljkama iz fam.Polygonacae, Asteracae, Rosaceae ali se možu naći i na ostalim biljnim vrstama. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu imaga, koji se krajem maja i početkom juna pari i polaže jaja. Ima 5 stadijuma nimfi koje se hrane lišćem, stabljikama i semenkama. Imago se hrani sisanjem biljnih sokova tako da izaziva uvenuće napadnutih biljnih delova.
Kod štetočina je izražen polni dimorfizam, mužjaci su najčešće manji od ženke i imaju duže antetne. Imago nove generacije pojavljuje se od avgusta .Žive u grupama.
Prisutana je terenu Severne Afrike, Severne Amerike u čitavoj Evropi i Aziji. 3.6.2020
Na području RC Sremska Mitrovica u toku je let leptira prve generacije dudovca (Hyphantria cunea). Na svetlosnoj lovnoj lampi postavljenoj na lokalitetu Laćarak, svakodnevno se beleže ulovi leptira.
Dudovac je polifagna štetočina, napada 120 različitih vrsta biljaka. Trenutno se na naličju listova registruju jajna legla ove štetočine, a za nekoliko dana se očekuje početak piljenja gusenica.
Štete prave gusenice koje se hrane lišćem, upredaju ga i skeletiraju. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.
Preporuka proizvođačima je obilazak zasada oraha, jabuke, šljive i drugih voćnih vrsta i utvrđivanje prisustva dudovca.
Na biljkama gde se utvrdi prisustvo jajnih legala ili zapredaka sa gusenicama, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.
zapredak sa gusenicama 2017.g |
|
|
|
|