Skip to main content

Smederevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Smederevo
Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevu kukuruza

Na području RC Smederevo vizuelnim pregledom merkantilnog kukuruza na različitim lokalitetima, uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri. 

 

 

Cikada Reptalus panzeri je vektor stolbur fitoplazme koja uzrokuje bolest crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve i to na korenu pšenice. Nakon prezimljavanja otpočinje ishrana larvi što na korenu pšenice, ali i divljeg sirka.  

U junu mesecu adulti prelaze sa useva pšenice na biljke kukuruza.

U usevu kukuruza adulti se hrane floemskim sokovima i ukoliko su zaraženi prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza. Ženke cikade polažu jaja na koren kukuruza tokom avgusta meseca. Nakon piljenja, larve počinju ishranu na korenu kukuruza, a ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.

 

U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida.  Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini, a samim tim i rizik od pojave crvenila na kukuruzu.

Prisustvo jaja zlatooke u usevima paprike

Na području delovanja RC Smederevo, tokom vizuelnih pregleda useva paprike, utvrđeno  je prisustvo jaja zlatooke, insekta iz fam. Chrysopidae na do 3% biljaka.

 

 

Zlatooke su  važna predatorska vrsta insekata. Imaga se hrane nektarom, polenom i mednom rosom, dok se larve hrane biljnim vašima, tripsima, grinjama kao i  jajima i larvama drugih insekata Ženka pri polaganju jaja luči tanak mlaz tečnosti koji se stvrdne na vazduhu (obrazuje se končić dužine oko 10 mm), a na njegovom kraju istisne jaje, koja su na taj način zaštićena od napada drugih insekata. Larve su veoma pokretljive, u toku svog razvića mogu uništiti oko 1.000 biljnih vaši.

 

Preporuka proizvođačima je da, ukoliko primete prisustvo zlatooke, koriste selektivne insekticidne preparate (aktivne materije hloantraniliprol, spinosad, flonikamid i dr.) koji neće uticati na smanjenje brojnosti ovog insekta koji je prirodni neprijatelj mnogih štetočina paprike.

Crna trulež grožđa Guignardia bidwellii

Na području RC Smederevo, vinova loza se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalazi u fenofazi od bobice veličine zrna pšenice do bobice veličine zrna graška (BBCH 73-75).

 

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na različitim lokalitetima (u vinogradima gde nisu sprovedene sve mere nege i zaštite) registrovani su simptomi koji odgovaraju infekciji gljivom prouzrokovačom crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).

 

Ovaj patogen može da zarazi sve zelene delove: lišće, drške, mladare, bobice. Prezimljava u mumificiranim plodovima, na čokotu ili opalim bobicama na zemlji. Na proleće se oslobađaju askospore koje vrše infekciju zelenih delova vinove loze, najpre lišća. Kasnije se zaraza širi  i na grozdove.

Na lišću se javljaju simptomi u vidu okruglih, sitnih žućkastih pega (boja pege zavisi i od sorte), oivičene mrkom bojom.

Za širenje patogena je potrebna vlaga. Početne infekcije na bobicama u vidu sitnih, tačkastih pega se brzo šire te se bobice suše i postaju takozvane suve "mumije". 

Uklanjanjem i spaljivanjem obolelih lastara i grozdova se u značajnoj meri smanjuje infekcioni potencijal. Ovaj patogen se uspešno suzbija u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze.

Cikada Scaphoides titanus

Na području  RC Smederevo, vinova loza se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalazi u fenofazi od cvast nabubrela do početak cvetanja: 10% cvetnih kapica opalo (BBCH 55-61). 

 

Vizuelnim pregledom vinograda registrovano je prisustvo larvi cikade Scaphoides titanus.

Ova cikada je fektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrokuje veoma destruktivno oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze. Cikada Scaphoides titanus ima jednu generaciju godišnje i prezimi u fazi jajeta na dvogodišnjim lastarima. Larva prolazi kroz pet stupnjeva razvoja. Larve od trećeg stupnja razvoja (L3, L4, L5) i imago su sposobne da prenesu fitoplazmu. S obzirom da su registrovane larve prvog stupnja razvoja, hemijske mere zaštite se zasada ne preporučuju.

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem ove štetočine kako bi najavila pravi momenat za hemijski tretman.

Početak polaganja jaja kukuruznog plamenca

Na području rada RC Smederevo usevi kukuruza se u zavisnosti od datuma setve nalaze u različitoj fazi razvoja lista (BBCH 11-17).

Obilaskom terena, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo položenih jaja kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 1% pregledanih biljaka. 

 

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10% odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac, te se hemijski tretman za sada ne preporučuje.

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

Prisustvo štetnih insekata u ozimim usevima

Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve nalaze u različitim fazama rasta stabljike (BBCH 30-32).

 

Vizuelnim pregledom parcela pod ozimim usevima, na lokalitetima Vodanj, Selevac i Ralja utvrđeno je prisustvo odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanpous).

 

Žitna pijavica prezimljava kao odrastao insekt u zemljištu među biljnim ostacima strnih žita. Kada dnevne temperature tokom nekoliko dana iznose iznad 100C, insekti počinju da budu aktivni. Žitna pijavica se hrani izgrizajući lisku između lisnih nerava, pa nastaju tanke uzdužne rupe na listu. Larve ne progrizaju lišće već ga skeletiraju tako da lišće ostaje žućkasto i belo.

Trenutno je u toku dopunska ishrana odraslih jedinki i polaganje jaja.

 

Takođe, uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) kao i cikadana pojedinačnim biljkama. Pored direktnih šteta koje prouzrokuju svojom ishranom tj. sisanjem biljnih sokova, lisne vaši i cikade su mnogo značajnije kao prenosioci fitopatogenih virusa. 

 
 
 

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem ovih štetočina.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma 

Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo od 3 do 6 sekundarnih stabala (BBCH 23-26).

 

 

 

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice je registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 7% biljaka. U usevu ozimog ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 25% biljaka kao i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 10% biljaka.

 

 

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo štetočina.

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetima Selevac i Vodanj konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo do 4 stablo vidljivo (BBCH 21-24).

 

Vizuelnim pregledima pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na oko 5% biljaka.

U usevu ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophpra teres) na do 20% biljaka kao i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 10% biljaka.

 Prisustvo štetočina nije registrovano.

 

RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području rada RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja lista pa do faze bokorenja (BBCH 13-21).

 

 

 

Vremenske prilike, karakteristične za ovo doba godine, nisu pogodovale daljem razvoju bolesti i štetočina, tako da je vizuelnim pregledom useva ječma registrovano prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka. U usevima ozime pšenice i usevima ozimog ječma koji su posejani posle optimalnih rokova setve i koji se nalaze u početnim fazama razvoja listova, prisustvo simptoma bolesti nije uočeno.

 

 

Takođe, vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Trulež plodova jabuke

Trulež plodova jabuke je veoma značajna jer se razvija kako u voćnjacima tako i u skladištima. U skladišni prostor gljivična oboljenja dolaze sa plodovima iz voćnjaka gde su se razvili tokom vegetacije. Trulež plodova u skladištu izaziva nekoliko vrsta gljiva od kojih se najčešće uočavaju simptomi gljiva  prouzrokovača mrke truleži ploda (Monilinia fructigena) i  gorke truleži ploda (Colletotrichum gloeosporioides).

 

 

 

Mrka trulež ploda češće napada plodove, a retko cvetove i grančice. Ređe su napadnuti mladi plodovi, i kada su zahvaćeni oni nekrotiraju, istrule i opadaju. Na mestu zaraze javljaju se kružne koncentrične, svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u okviru pega truli i pega se brzo povećava. Na obolelim delovima ploda parazit formira karakteristična tela, u vidu koncentričnih krugova, što je pouzdan znak za identifikaciju moniliozne truleži.

 

Gorka trulež ploda izaziva na plodovima jabuke kružne pege koje počinju na ranama ili lenticelama i postepeno se šire. Na jednom plodu može biti više pega. One se postepeno šire zavisno od temperature, spajaju se i dovode do potpune truleži ploda. Gljiva formira toksine koji zaraženom plodu daju gorak ukus, po čemu je i bolest dobila ime.

 

Patogeni prouzrokovači truleži ploda prezimljavaju u mumificiranim plodovima koji nisu uklonjeni sa grana ili padnu na zemlju. Sledećeg proleća na mumificiranim plodovima se formiraju plodonosna tela gljiva koja služe za dalje širenje infekcije. Ova oboljenja se više javljaju u drugom delu vegetacije i  u  uslovima povećane vlažnosti. Pomoću vetra ili kiše, spore gljiva se prenose na mlade i zrele plodove i vrše infekciju.

 

 

 

Suzbijanje prouzrokovača truleži plodova jabuke se najbolje postiže kombinovanjem agrotehničkih i hemijskih mera borbe. Neophodno je pre svega iz voćnjaka ukloniti mumificirane plodove i odstraniti rezidbom osušene drvenaste delove. U toku sezone, ukoliko je u voćnjaku prisutna bakteriozna plamenjača, neophodno je ukloniti zaražene i osušene delove biljke jer oni mogu biti naknadno kolonizovani gljivom i na taj način služiti kao izvor inokuluma. Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida radi suzbijanja insekata da bi se sprečila oštećenja.i u fazama sazrevanja plodova, kada su oni i najosteljiviji na infekcije pomenutim patogenom, kao i jesenji tretman preparatima na bazi bakra, u fazi kada opadne oko 70% lisne mase, a koji ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima