Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze.
Na zaraženim listovima vinove loze javljaju se hlorotične pege koje se razvijuju između nerava ili po obodu lista. Pege se postepeno šire i poprimaju žutosmeđu (kod belih sorti) ili mrkosmeđu (kod crnih sorti) boju, dok zona oko lisnih nerava ostaje zelene boje. Listovi se postepeno suše i opadaju pre vremena. Na bobicama se (naročito kod belih sorti) mogu javiti pege mrkoljubičaste boje na pokožici ploda, one se neravnomerno razvijaju i ne dostižu punu zrelost. Pri jačem napadu bobica, dolazi do pucanja i njihovog sušenja. Na lastarima se simptomi uočavaju u vidu venjenja, zaostajanja u porastu, a neretko ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja. Najdrastičniji simptom ovog kompleksa oboljenja je pojava iznenadnog odumiranja (apopleksije) svih delova vinove loze, što se najčešće javlja tokom letnjih meseci i perioda veoma visokih temperatura. Na poprečnom preseku drvenih delova loze uočava se centralna zona svetlije boje i mekane strukture okružena tamnijom zonom drveta. Na uzdužnom preseku uočavaju se tamne, crne trake.
Infekcija pomenutim gljivama se ostvaruje kroz rane, najčešće nastale nakon oštre rezidbe ili nakon gradonosnih padavina.
Jedna od osnovnih mera kontrole ovog kompleksnog oboljenja je izbegavanje stvaranja jakih rana rezidbom jer one predstavljaju ulazni otvor za naseljavanje gljiva pouzrokovača ESKE. Nakon orezivanja rane treba premazati kalemarskim voskom. Orezani materijal treba odstraniti iz vinograda i spaliti. Takođe, prilikom podizanja vinograda treba koristiti samo zdrave biljke bez znakova obezbojavanja u sprovodnom tkivu.