Skip to main content

Požarevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Požarevac
Oštećenja na krtolama krompira od larvi žičara

Na teritoriji Braničevskog okruga, prilikom pregleda krtola krompira tokom njihovog vađenja, registrovana je pojava oštećenja na krtolama od strane larvi skočibuba, odnosno žičara (familija Elateridae, rod Agriotes).

Larve skočibuba imaju višegodišnji ciklus razvića i značajne su štetočine korenastog i krtolastog povrća, naročito krompira.  Usled Ishrane larvi u unutrašnjosti krtola, one gube tržišnu vrednost, postojanost i kvalitet, i podložnije su napadu patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži.

Zaštita useva od ovih štetočina podrazumeva primenu agrotehničkih i hemijskih mera zaštite. U cilju sprečavanja prenamnožavanja, a time i nastanka velikih šteta preporučuje se primena plodoreda (gajenje useva koje ne pogoduju razvoju ovih štetočina poput mahunarki i uljane repice), redovana obrada zamljišta, optimalno đubrenje i navodnjavanje. Od hemijskih mera zaštite preporučuje se primena zemljišnih insekticida u redove prilikom setve ili tretiranjem krtola registrovanim isekticidima. Hemijske mere zaštite se izvode na osnovu gutine larava u zemljištu. U povrtarskim kulturama kritičan broj larvi žičara je prisustvo iznad 1 larve po m².

Proizvođačima se preporučuje da sve oštećene krtole odstrane, ne ubacuju u magacine i podrume i takve ne ostavljaju za sadnju.

Pojava truleži i pegavosti plodova jabuke

Na području delovanja RC Požarevac, zasadi jabuka se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fazama zrenja. Pregledom plodova jabuke, na pojedinim parcelama, gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite zapažena je pojava mrke truleži ploda (prouzrokovač Monilinia fructigena).

Monilinia fructigena je najznačajniji prouzokovač truleži plodova jabučastog voća. Ovaj patogen zaražava plodove naročito u završnim fazama zrenja, i može prouzrokovati velike štete i značajne gubitke. Do infekcije plodova najčešće dolazi na mestu povrede ili oštećenja od insekata, ali se parazit može širiti i putem kontakta zaraženog i zdravog ploda, ili direktnim klijanjem spore. Na zaraženom delu dolazi do tamnjenja, a potom i formiranja jastučastih plodonosnih tela u vidu koncentričnih krugova. Razvojem bolesti ceo plod biva prožet micelijom, a usled smanjenja sadržaja vode, smežurava se i pretvara u mumiju. Takav plod najčešće ostaje u krošnji ili opada i ostaje na zemlju i  predstavlja mesto održavanja patogena, odnosno izvor inokuluma za narednu godinu.

 

Suzbijanje ovog patogena podrazumeva primenu više mera među kojima su: podizanje zasada na terenima na kojima će biti moguće dobro provetravanje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova, suzbijanje insekata u cilju sprečavanja nastanka oštećenja, primena registrovanih fungicida na bazi aktivnih materija boskalid, ciprodinil, trifloksistrobin, i drugih.

U ekstenzivnim zasadima, zapaženo je prisustvo i simptoma čađave mrljavosti i tačkaste zonalne pegavosti prouzrokovane kompleksom patogena. Čađava mrljavost i tačkasta zonalna pegavost su bolesti jabuke koje se najčešće javljaju zajedno iako ih prouzrokuje više različitih vrsta gljiva. Čađavu mrljavost ploda karakterišu simptomi tamnih kružnih mrlja nalik na čađ, dok simptom tačkaste zonalne pegavosti karakteriše veliki broj sitnih malih pega (plodonosnih organa gljive) koje su grupisane na površini zaraženog dela. Ovi patogeni održavaju se u obliku pseudotecija na granama gajenih i divljih drvenastih biljaka koje imaju voštanu prevlaku (jabuka, malina, kupina i drugi) . U proleće, po nastupanju odgovarajućih uslova, askospore se oslobađaju i ostvaruju primarne zaraze.

Mere borbe protiv ovih patogena podrazumevaju uklanjanje alternativnih biljaka domaćina, proređivanje plodova, i suzbijanje fungicidima. Redovnom primenom fungicidnih tretmana za suzbijanje najznačajnijih prouzrokovača bolesti jabuke suzbijaju se i prouzrokovači čađave mrljavosti i tačkaste zonalne pegavosti plodova jabuke.

Pojava braon mramoraste stenice u vinogradu

Na području delovanja RC Požarevac zasadi  vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u različitim fenofazama  razvoja bobica, od početak šarka do faze šarak bobice (BBCH 81-83).

Vizuelnim pregledom zasada registrovana je  pojava svih stadijuma: jaja, larvi i imaga braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

 
 

Braon mramorasta stenica spadu u grupu izrazito polifagnih štetočina koja se može susresti na velikom broju biljaka, uglavnom na svim nadzemnim biljnim delovima, ali prevashodno na plodovima. Štete nanose podjednako, larve i imaga, koje isisavanjem sokova oštećuju i deformišu plodove, utičući tako na kvalitet i tržišnu vrednost plodova.  Osim direktih, nanose i indirektne štete jer oštećenja od uboda na plodu ulazna su vrata patogenima prouzrokovačima truleži plodova.

Izražena pokretljivost, koja je još jedna od odlika braon mramoraste stenice, otežava mogućnost njenog suzbijanja. Iako je relativno nova vrsta na našem području, može postati štetočina od ekonomskog značaja obzirom da je  u poslednjih nekoliko godina sve prisutnija u usevima i  zasadima.  Kod nas, za njeno suzbijanje trenutno nema registrovanih insekticida. U cilju borbe potrebna je primena svih mera, preventivnih i kurativnih (iskorišćavanje korovskih biljaka domaćina, podizanje veštačkih barijera, primena klopki, bioloških i hemijskih tretmana, i drugih) kako bi se mogućnost nastanka šteta svela na minimum.

Trulež plodova u zasadima šljive

Na području delovanja RC Požarevac, zasadi šljiva se  nalaze u fazi od obojavanje skoro završeno (BBCH 85) do plod zreo za branje (BBCH 87).

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp).  Vremenske prilike u prethodnom periodu pogodovale su ostvarivanju infekcije i razvoju ovog patogena, naročito u  zasadima gde nisu sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite.

Na zaraženim plodovima na mestu prodora patogena pojavljuju se simptomi u vidu mrkih pega, a daljim razvojem patogena dolazi do razmekšavanja tkiva, i sporulacije gljive u vidu krugova na površini plodova.  Vremenom se količina vode u zaraženim plodovima smanjuje, plodovi mumificiraju i suše se. Ovi plodovi najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju, gde predstavljaju  izvor infekcije za narednu godinu.

Mere borbe protiv ovog patogena podrazumevaju primenu agrotehničkih i hemijskih mera:

-Preventivne mere borbe podrazumevaju podizanje zasada na terenima na kojima je obezbeđeno dobro provetravanje.

-Obzirom da se patogen održava u zaraženim biljnih delovima (cvetovima, grančicama, plodovima) preporučuje se njihovo uklanjanje i uništavanje.

-Hemijske mere borbe podrazumevaju primenu registrovanih fungicida u najosetljivijim fazama razvoja biljke, u vreme cvetanja i sazrevanja plodova.

-Preporučuje se i primena mera zaštita od štetnih insekata, kako bi se mogućnost oštećenja plodova smanjila na minimum.

Štetni insekti u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Požarevac usevi kukuruza se nalaze u fazi gornji i donji delovi metlice u cvetanju; svila potpuno razvijena (BBCH 65).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo insekata na nadzemnom delu biljaka, odn. na stablu, listu i klipu.

Na listu kukuruza zapažena je pojava cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme koja prouzrokuje bolest crvenilo kukuruza.  Ova bolest prouzrokuje crvenilo listova, dok na klipu zrna ostaju štura i smežurana zbog čega  može doći do značajnog smanjenja prinosa. Do naglog uvenuća obolelih biljaka može doći ukoliko u periodu mlečno-voštane zrelosti nastupi sušni period sa visokim temperaturama.  Osim značajne vektorske uloge, cikada Reptalus panzeri štete nanosi i ishranom isisavanjem floemskih sokova. Ima jednu generaciju godišnje  i prezimljava u stadijumu larve u zemljištu, na korenu biljaka hraniteljki (kukuruza, zatim pšenice, sirka i drugih iz porodice trava). Iz tog razloga, u cilju smanjenja brojnosti cikade, mere borbe podrazumevaju adekvatan plodored. Nakon kukuruza ne treba sejati pšenicu kako bi se onemogućio normalan razvoj larvi (larve koje se sada razvijaju na korenu kukuruza nastavljaju posle svoj razvoj na korenu pšenice) i pojava odraslih jedinki naredne godine. 

 

Na klipu kukuruza zapaženo je prisustvo larvi cikade Metcalfa pruinosa (bela ili medena cikada), kao i zelene, povrtne stenice Nezara viridula. Štetnost ovih insekata ogleda se u ishrani larvi i imaga sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabijeg porasta, deformisanja i ometanja nalivanja semena, kao i  iznurivanja biljke domaćina. Zelena povrtna stenica osim što buši biljno tkivo, izlučuje i pljuvačku, koja sadrži toksične materije. Oko mesta ishrane, nastaju nekroze, a napravljena oštećenja predstavljaju ulazna mesta za prodor različitih patogena.

Zbog trenutno niske brojnosti larvi mednog cvrčka i zelene stenice, a i zbog faze razvoja kukuruza u kojoj je otežana aplikacija pesticida, hemijske mere zaštite nisu opravdane. Međutim, primetna je promena sastava štetnih insekata kako u usevima kukuruza tako i u drugim kulturama. U poslednjih nekoliko godina sve je značajnije prisustvo insekata iz grupa cikada i stenica koje mogu predstavljati u narednom periodu štetočine od ekonomskog značaja.

U toku je polaganje jajnih legala prve generacije kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Požarevac, vizuelnim pregledom useva kukuruza šećerca registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2% biljaka. Pregledom useva merkantilnog kukuruza nije registrovano prisustvo jajnih legala ove štetočine.

U toku je polaganja jaja prve generacije kukuruznog plamenca.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem dinamike polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca i na vreme će obavestiti proizvođače o sprovođenju mera zaštite.  

Pojava trešnjine muve

Na području delovanja RC Požarevac, na lokalitetima Požarevac i Desine, zasadi trešnje nalaze se u fenofazi  plod oko polovine krajnje veličine (BBCH 75).

Na feromonskim klopkama postavljenim u zasadima trešnje registrovana je pojava prvih imaga trešnjine muve (Rhagoletis cerasi).

Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje, prezimljava kao lutka u kokonu u zemljištu, a imaga ove štetočine pojavljuju se u maju i junu mesecu. Ženke polažu jaja na zarudele plodove ispod epidermisa. Najveće štete nanose larve koje se ubušuju u unutrašnjost ploda hraneći se njegovim sadržajem. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost.

Hemijske mere se u ovom trenutku ne preporučuju, a RC Požarevac nastavlja sa praćenjem trešnjine muve, faze razvoja trešnje i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Štetočine u usevima ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Požarevac, vizuelnim pregledom useva ozimih strnih žita, registrovana je pojava larvi žitne pijavice (Lema melanopus),  i imaga žitne stenice (Eurygaster maura).

Imaga i larve žitne pijavice štete pričinjavaju na listovima izgrizajući list linijski, između nerava, dok imago i larve žitnih stenica isisavaju sokove iz zelenih delova, naročito iz klasova, izazivajući šturost i belilo klasova.

Brojnost registrovanih štetočina je ispod praga štetnosti tako da se za sada insekticidni tretman ne preporučuje.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem štetočina u usevu ozimih strnih žita.

Rutava buba u voćnjacima

Na području delovanja RC Požarevac, jabuka i kruška se nalaze u fazi početka cvetanja (BBCH 61).

Vizuelnim pregledom zasada, registrovano je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta). Rutava buba  ima jednu generaciju godišnje, prezimljava kao imago, i sa kretanjem vegetacije izlazi i naseljava najpre cvetove maslačka, a potom prelazi na cvet gajenih biljaka. Usled ishrane na cvetovima može da nanese velike štete, naročito u mladim zasadima.

 

 

Primena insekticida u fazi cvetanja zbog prisustva pčela i drugih polinatora nije dozvoljena!

Poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se postavljanje lovnih klopki (posude plave ili bele boje, u koje treba sipati vodu i dodati neki voćni sirup ili negro bombone kao atraktant) u cilju izlovljavanja prisutnih imaga.

Šljivine ose

Na području delovanja RC Požarevac, na lokalitetima Žabari i Desine, zasadi šljiva se, u zavisnosti od sortimenta, nalaze u fenofazi od početka cvetanja (BBCH 61) do fenofaze punog cvetanja (BBCH 65).

 

 

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadima šljive registrovana je pojava crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

Mere zaštite od ovih štetočina sprovode se u fazi precvetavanja, kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u zasadu.

 

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem šljivinih osa,  faza razvoja šljive i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima