Na području delovanja RC Negotin zasadi šljiva se nalaze u fazi početak obojavanja ploda (BBCH 81).
U pojedinim zasadima je registrovano prisustvo simptoma virusa šarke šljive (Plum pox virus) na listovima.
virus šarke šljive na listu
Virus šarke šljive je ekonomski najznačajniji fitopatogeni virus šljive u našoj zemlji. Domaćini su mu vrste iz roda Prunus, gde spadaju šljiva, breskva, nektarina, kajsija, trešnja i višnja.
Prvi vidljivi simptomi se javljaju na listovima u vidu mozaičnog šarenila lociranog između nerava. Tipičan simptom je pega prstenstog oblika sa hlorotičnim oreolom i zelenim unutrašnjim delom. U toku leta simptomi postaju manje vidljivi, a u jesen se potpuno gube. Simptomi na plodovima se javljaju u toku sazrevanja u vidu polukružnih prstenastih pega, koje se takođe mogu javiti i na košticama.
Zaražena stabla ovim virusom ne propadaju već i dalje rađaju ali slabijim kvantitetom i lošijim kvalitetom plodova. Stablo koje se jednom zarazi ostaje zaraženo tokom čitavog životnog ciklusa bez mogućnosti izlečenja.
Ovaj virus se prenosi sa zaražene biljke na zdravu kalemljenjem, kao i lisnim vašima.
Kako se biljni virusi ne mogu suzbijati hemijskim putem, neophodno je primenjivati preventivne mere zaštite koje podrazumevaju:
-za sadnju koristiti bezvirusni sadni materijal,
-po obodu zasada šljive gajiti vrste koje nisu domaćini virusa šarke da bi poslužile kao zaštitni pojas (orah, jabuka, kruška),
-pravovremeno obaviti suzbijanje biljnih vaši kao vektora virusa šarke šljive,
-gajenje manje osetljivih sorti šljive (Stenlej, Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Čačanska rana),
-uništavanje zaraženih stabala kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti,
-nove zasade treba podizati na što većoj udaljenosti (minimum 500 metara) od starih i zaraženih zasada.