U jesen, po završetku berbe, a nakon opadanja lišća, u voćnjaku treba sprovesti određene mere koje imaju za cilj što bolju pripremu voćaka za narednu sezonu.
Najvažnija pomotehnička mera je zimska ili „zrela“ rezidba. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da, pre obavljanja rezidbe, izvrše dezinfekciju alata i pribora potapanjem istih u rastvor varikine ili 5% rastvor bakarnih preparata. Ovom rezidbom treba ukloniti sve stare i suve grane, kao i grane i grančice koje su tokom vegetacije bile zaražene nekom od fitopatogenih bakterija ili gljiva. Takođe, preporučuje se skupljanje opalog lišća, polomljenih i starih grana i mumificiranih plodova sa i ispod stabala. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti, jer se time smanjuje infektivni potencijal patogena u sledećoj vegetaciji. Pored ovoga, voćari mogu i metalnom četkom ili posebnim jakim četkama da sa debla i ramenih grana ostružu koru. Na taj način, zajedno sa starom korom skidaju se mahovine, lišajevi, kao i prezimljujuće forme štetnih organizama koji se nalaze na stablu.
U fazi kada opadne minimum 70% lisne mase preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom nekog od registrovanih preparata na bazi bakra, po mirnom i suvom vremenu, uz utrošak veće količine vode kako bi depozit preparata dospeo do svih mesta prezimljavnja patogena. Ovom merom se takođe smanjuje infektivni potencijal patogena koji prezimljavaju u voćnjaku.
Nakon pomotehničkih i hemijskih mera zaštite, u voćnim zasadima, naročito koštičavog voća, može se primeniti još jedna mera koja ima za cilj da ublaži uticaj temperaturnih razlika između dana i noći u toku kasne jeseni i zime, a koja izaziva pucanje kore na stablu i granama. To je krečenje stabala krečnom čorbom, koja se izvodi u kasnu jesen. Krečna čorba se priprema od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,2 kg sumpora u prahu. Svi sastojci se pomešaju i ugase sa 15 do 20 litara vode, tako da dobijena masa ima gustinu mleka. Smešu ostaviti da odstoji 24 časa uz povremeno mešanje, a zatim je naneti na stabla i grane ručnim ili mašinskim krečenjem. Ukoliko dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime. Pored sprečavanja pucanja kore na stablu i granama, ovom merom se vrši i usporavanje kretanje sokova u proleće i odlaže početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.