U proizvodnji paprike na otvorenom polju ovo je najznačajniji patogen u našim uslovima.
Velike količine padavina u proteklom periodu, kao i porast temperature pogodovale su razvoju i širenju bakterioza. Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad.
Prvi simptomi na biljkama paprike uočavaju se na lišću u vidu sitnih tamozelenih pega, nepravilnog oblika sa donje strane listova. Pri uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha pege se šire, a obolelo tkivo nekrotira dobijajući mrku boju, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Pegavost i hloroza se šire, zahvatajući mlađe lišće, a jače oboleli donji listovi žute i opadaju.
Najznačajnije su preventivne mere zaštite:
- plodored ( bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine),
- setva zdravog semena,
- dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,
- navodnjavanje u brazde ili kap po kap.
Od hemijskih mera obavezna je dezinfekcija semena kao i prventivna zaštite paprike pred kišu ili navodnjavanje, primenom preparata na bazi bakra.