ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota. Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.
Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege. Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim delovima biljke simptomi se ne ispoljavaju svake godine.
Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.
Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti, premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i spaliti, uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda i njihovo uništavanje.