Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora) je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešće zaražava jabuku, krušku, dunju i mušmulu.
Na području delovanja RC Knjaževac najveće površine, od jabučastog voća, su pod dunjom. Najzastupljenija sorta je leskovačka dunja (u preko 90% zasada dunje), koja je i veoma osetljiva na infekcije prouzrokovačem bakteriozne plamenjače.
Vizuelnim pregledima zasada jabučastog voća registrovano je prisustvo simptoma navedene bolesti na mladarima u vidu „pastirskog štapa“.
Bakteriozna plamenjača napada sve biljne delove jabučastog voća, najpre cvetove i lišće, a zatim i letoraste i mlade plodove, a onda i deblje grane i deblo. Karakterističan simptom je „pastirski štap“ na mladarima i kapljice bakterijskog eksudata na zaraženim biljnim delovima. Posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć kiše, vetra, insekata i čoveka (prilikom rezidbe) brzo se širi i može doći do velikih šteta. U biljna tkiva prodire kroz stomine otvore lišća i mladih plodova, kroz lenticele grana, kroz otvore nektarskih žlezda cveta, kao i kroz povrede i rane. Širenje bolesti pospešuje vlažno i toplo vreme.
Suzbijanje prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća je dosta složeno i teško, s obzirom na ograničenu mogućnost hemijskog suzbijanja i brzo širenje bolesti u uslovima povoljnim za njen razvoj. Od ključnog značaja u kontroli ovog patogena su preventivne i higijenske mere kontrole.
Preventivne mere kontrole podrazumevaju: korišćenje zdravog sadnog materijala, gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere (adekvatno đubrenje, rezidba i dr.) i uklanjanje drugih biljaka domaćina (vatreni trn, glog, polegla dunjarica i dr.).
Higijenske mere podrazumevaju uklanjanje obolelih grana rezidbom 30 - 50 cm ispod obolelog mesta. Odsečene obolele grane treba stavljati u plastične džakove, kontejnere i odvoziti na određeno mesto van voćnjaka, gde će se vrštiti njihovo uništavanje. Prilikom rezidbe treba dezinfikovati alat pre svakog reza dezinfikacionim sredstvom. Takođe, treba definfikovati i rane nastale rezidbom, njihovim premazivanjem 3% rastvorom bakarnog preparata. Higijenske mere obavezno treba sprovoditi po mirnom, suvom i toplom vremenu.
Hemijske mere zaštite sprovode se u fazama cvetanja pred najavljene povoljne uslove sa preparatima na bazi bakra u nižim koncentracijama. Od velikog značaja je i primena bakarnih preparata tokom mirovanja vegetacije čime se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača bakteriozne plamenjače.