Na području delovanja RC Knjaževac zasadi vinove loze se većinom nalaze u fazi potpunog dodirivanja bobica, pa do početka šarka (79-81 BBCH).
Vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima uočeni su simptomi karakteristični za ESKU vinove loze (izdužene žute i crvenkaste nekroze između nerava) na pojedinačnim čokotima.
Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Ova bolest se javlja u uslovima toplije klime i uglavnom u starijim vinogradima, a poslednjih godina je sve češća i na mlađim čokotima.
ESKA nastaje delovanjem više patogenih gljiva, koje napadaju sprovodni sistem. Na poprečnom preseku lastara može se uočiti centralni, oštećeni deo, svetle boje i meke konzistencuje. Sa obolelih delova, najčešće izolovane gljive su: Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius.
Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Kod akutnog tipa bolesti dolazi, u toku leta, do iznenadnog sušenja čokota, po čemu se ova bolest naziva i apopleksija. Na bobicama se mogu javiti mrko-ljubičaste pege koje se pri jačem napadu spajaju, pucaju i suše. Zaraženi lastari zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Infekcije, najčešće, nastaju kroz rane, posle oštrije razidbe ili nakon gradonosnih padavina.
Za suzbijanje ove bolesti ne postoje hemijske mere. Najvažije su preventivne mere zaštite:
- Sadnja zdravih loznih kalemova.
-Tokom rezidbe dezinfikovanje alata (dezinfekcija makaza i pribora, 70%-tnim alkoholom.
- Premazivanje rana od rezidbekalemarskim voskom.
- Orezane delove treba izneti iz vinograda i uništiti.