Eska je kompleksna bolest vinove loze i može da izazove sušenje celog čokota. Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.
Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege. Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim delovima biljke simptomi se ne ispoljavaju svake godine.
Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.
Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove. Orezane delove treba izneti iz vinograda i uništiti. Rezidbu treba obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota, ukoliko bolest nije zahvatila ceo čokot ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.