Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Pojava fuzarioze na klasovima pšenice

Na području delovanja RC Šabac,  ozima pšenica se nalazi u fenofazi razvoja ploda, od srednja mlečna zrelost: zrno mlečno, zrna dostižu krajnju veličinu, još uvek zelena do kasna mlečna zrelost (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Tabanović i Slepčević, registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum) na  od 2 do 6% klasova. Procenat zaražene površine klasa kreće se od 11 do 22%.

  

velika slika                            velika slika

Do infekcije ovim patogenom dolazi u fazama cvetanja uz prisustvo padavina ili visoke vlažnosti.

Simptomi se registruju u vidu belih klasova sa šturim zrnima, a na klasovima se formira crvenkasta prevlaka od micelije gljive. Zaražena  zrna imaju manju hektolitarsku težinu i manji kvalitet. Poseban značaj ove gljive ogleda se u sposobnosti sinteze mikotoksina (deoksinivalenol-DON) koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.

Fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum)

Na području RC Šabac, na lokalitetima  Slepčević, Dobrić, usevi lubenica se nalaze u različitim  fazama  od cvetanja do razvoja ploda, prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu ( BBCH 64-71).

Vizuelnim pregledom useva lubenice na otvorenom uočeni su simptomi koji upućuju na fuzariozno uvenuće lubenice (Fusarium oxysporum f.sp.niveum).

 

velika slika                 velika slika 

Lubenice su rasađene na parceli gde je i predhodne godine bio bostan, a nije primenjeno kalemljenje na tikvu (Lagenaria vulgaris) kao jedna od mera otpornosti na ovu bolest. Do pojave simptoma obično dolazi posle hladnog i kišovitog vremena, jer se parazit održava u zemljištu na zaraženim biljnim ostacima u vidu micelije i  hlamidospora. 

Kod zaraženih biljaka koje su počele da venu uočava se nekroza korenskih dlačica koja kasnije zahvata ceo koren i sprovodno tkivo. Najosetljivija faza lubenice je vreme formiranja plodova, pa ako se simptomi uoče do zametanja neće biti nikakvog prinosa, ali ako se bolest pojavi kasnije plodovi prinudno sazrevaju, ostaju sitni i nemaju nikakvu tržišnu vrednost.

Osnovna mera borbe protiv ovog patogena je gajenje genetički otpornih hibrida lubenice i višegodišnji plodored, koji podrazumeva sadnju lubenica na istoj površini tek nakon 6 godina. Danas se najviše primenjuje metoda kontrole patogena kalemljenjem osetljivih sorti na otpornu podlogu tikvu ili nategu.

Oštećenja od žičara (Elateridae) na kukuruzu

Na području delovanja RC Šabac, na dan 8.6.2020, vizuelnim pregledima useva kukuruza registrovana je faza razvijeno 9 i više listova (BBCH 19).

 

Obilaskom terena, na lokalitetima Duvanište, Skrađani i Zminjak, ustanovljana su oštećenja od žičara (Elateridae) na do 5% parcela. Na takvim parcelama registrovano je od 10 do 15% napadnutih biljaka.

 

 

velika slika               velika slika

 

Na napadnutim parcelama je primećeno da usev ima proređen sklop, dolazi do sušenja i nekroze vršnog lista i biljke zaostaju u porastu.

Do povećanja brojnosti žičara dolazi usled redukovane obrade zemljišta u poslednjih nekoliko godina, kao i na parcelama gde su predusevi bili lucerka i strna žita.

 

 

oštećenja                oštećenja

Žičari imaju višegodišnje razviće i pričinjavaju značajne štete na gajenim biljkama, među kojima su najugroženije okopavine. Najveće štete pričinjavaju larve druge i treće godine starosti podgrizanjem korena i pregrizanjem mladih biljaka na vratu korena. Kod žičara postoji vertikalno kretanje u zemlji u zavisnosti od temperature i vlažnosti.

 

Larve žičara vole hladnije i vlažnije zemljište, pa je jedna od mera za smanjenje štete od žičara i obavljanje setve u dovoljno zagrejano zemljište što omogućava brže nicanje i razvijenje biljaka. Ukoliko se setva vrši u hladnije zemljište i ukoliko seme nije zaštićeno insekticidom postiji veći rizik od nastanka šteta. Kada se registruju štete od žičara ništa se ne može učiniti, jer je šteta već nastala kroz proređenje sklopa biljaka, a u uslovima povoljnim za njihov razvoj može doći do velikih šteta koje iziskuju presejavanje useva.

 

Metode borbe protiv larvi žičara zavise od njihove brojnosti, koja se može utvrditi uzimanjem uzoraka zemljišta pre setve. Ukoliko je brojnost 1-2 larve po m2, potrebno je izvršiti zaštitu semena hemijskim sredstvima, nanošenjem insekticida na seme pre setve. Međutim, ukoliko je brojnost veća, treba obaviti polaganje granula insekticida u zemljište  prilikom setve ili uraditi inkorporaciju  sa registrovanim insekticidima.

Početak polaganja jaja kukuruznog plamenca

Na području delovanja RC Šabac  usevi kukuruza se nalaze u fenofazi razvijeno 9 i više listova (BBCH 19). Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovana su sveže položena jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

 

faza razvoja                            položena jaja k.plamenca

 RC Šabac  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Pojava Scaphoideus titanus

Vinova loza se na terenu RC Šabac, u zavisnosti od  sorte vinove loze, nalazi u fenofazi 80% cvetnih kapica otpalo do kraj cvetanja (BBCH 68-69).

Vizuelnim pregledom zasada (lokalitet Bela Reka), uočeno je prisustvo prvih larvenih stupnjeva cikade Scaphoideus titanus koja je vektor fitoplazme Flavescens doree koja prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.

 

larva Scaphoideus titanus

Trenutni stupnjevi cikade koji su prisutni u vinogradima nisu infektivni, pa se sada hemijski tretman ne preporučuje.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem dalje aktivnosti štetočine i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus)

Vizuelnim pregledom zasada višnje na lokalitetu Majur, uočena su oštećenja od višnjinog surlaša (Rhynchites auratus) na  plodovima. Prisustvo ove štetočine registrovano je samo u pojedinačnim zasadima u kojima je i prethodnih godina bila prisutna ova štetočina.

Višnjin surlaš je insekt koji  pored višnje napada i šljivu i glog. Štete pričinjavaju i odrasle jedinke i larve oštećujući plodove.

Višnjin surlaš ima jednu do dve generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla larva ili polno nezrela odrasla jedinka u zemljištu. Na proleće odrasle jedinke izlaze sa mesta prezimljavanja i počinju da se hrane, najpre cvetnim, a zatim i lisnim pupoljcima. Tokom maja dolazi do kopulacije i polaganja jaja koje traje sve do kraja juna. Ženke oštećuju plodove praveći rupice u njima kako bi položile jaja. Kada se ispile, larve se ubušuju u plodove i u košticu čijim se sadržajem hrane. Larve kroz isti otvor izlaze iz koštice i ploda i odlaze u zemljište u kojem prave jamice za prezimljavanje. Jedan deo populacije se ulutkava i preobražava u imaga, a drugi deo prezimljava kao odrasla larva.

U mere suzbijanja ove štetočine spadaju hemijsko tretiranje odraslih jedinki u toku ishrane nakon prezimljavanja, a pre polaganja jaja u plodove. Jedna od mera je i obrada zemljišta freziranjem i oranjem tokom zimskog perioda, kao i tretiranje zemljišta insekticidima oko stabala, kako bi se suzbile prezimljujuće jedinke.

S obzirom na nizak intenzitet napada ove štetočine, hemijske mere zaštite se ne preporučuju.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Šabac, lokalitett Majur, zasadi kruške se nalaze u fenofazi razvoja ploda, drugo otpadanje plodova do faze plodovi dostigli 40 mm prečnika (BBCH 72-74).

Pregledom zasada  kruške registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

 
 

Na plodovima se uočava pojava mrke do crne boje. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarima, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje pregled zasada i mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih delova uz dezinfekciju alata. Zaražene biljne delove treba iseći tako da se zahvati 30-40 cm naizgled zdravog biljnog materijala. Potrebna je i dezinfekcija preseka i povreda nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Nakon rezidbe uklonjene zaražene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti.

Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vrši po mirnom i suvom vremenu.

Pojava moljca paradajza ( Tuta absoluta ) u zaštićenom prostoru

Na području delovanja RC Šabac na feromonskim klopkama postavljenim u usevima  paradajza u zatorenom prostoru ( lokalitet Ševarice ), registrovani su prvi ulovi imaga moljca paradajza (Tuta absoluta).

 

plastenička proizvodnja paradajza 

 

Tuta absoluta na feromonskim klopkama

 

Moljac paradajza je noćni leptir koji se danju krije u lišću biljaka.  Ima više generacija godišnje, a ženka može da položi do 300 jaja za vreme svog života.  Može prezimeti kao jaje, lutka ili imago u zavisnosti od uslova sredine.   

Štete pričinjavaju larve koje se nakon piljenja hrane na svim nadzemnim delovima biljke. Na listovima i stabljikama prave mine, a ubušuju se i u plodove koji gube tržišnu vrednost. Biljke paradajza mogu biti napadnute u svim fazama razvoja, od rasada do plodova u fazi zrelosti.

Za uspešnu zaštitu useva paradajza od ove štetočine nepohodno je primeniti sve raspoložive mere:

-         Postavljanje feromonskih klopki za utvrđivanje prisustva i praćenje brojnosti populaci

-         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u plastenike, kao i na otvorima ventilacije;

-         Uništavanje zaraženih biljnih delova (zakidanje  i uništavanje listova sa minama);  

-         Suzbijanje korova u plasteniku i oko plastenika

-    Biološke mere borbe - upotreba predatorske stenice Macrolophus pygmaeus čije se odrasle jedinke, kao i larve hrane jajima i larvama moljca paradajza.

Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju.

RC Šabac nastavlja dalje praćenje ove štetočine.

Krvava vaš (Eriosoma lanigerum)

Na području delovanja RC Šabac, vizuelnim pregledom starog zasada jabuke sorte Ajdared, uočene su kolonije krvave vaši (Eriosoma lanigerum) koja pored jabuke napada i glog i krušku.

 

velika slika               tumorasta izraslina

Beskrilne ženke su ovalne, ispupčene, tamno ili svetlije crvenkasto smeđe boje prekrivene belim končastim vlaknima koja im daju izgled vune. Krilate ženke su crne sa tamnosmeđim trbuhom.

Prezimljavaju  mlađi larveni stupnjevi, koji su najotporniji na niske temperature, na korenu biljaka. U rano proleće, prilikom kretanja sokova, vaš prelazi na grane i grančice i počinje da se razvija. Razmnožava se isključivo partenogenetski rađajući žive larve. Tokom jedne godine može razviti 10 do 15 generacija. Deo podzemne kolonije ostaje na korenu gde se razmnožava i u toku vegetacije.

Krvava vaš oštećuje nadzemne delove voćke, pre svega mlade grane i grančice, a može se razviti i na korenovom vratu i korenu. Hrane se biljnim sokovima, a na mestima ubod sisaljke ubacuju fermente u biljno tkivo koji izazivaju ubrzano deljenje ćelija i stvaranje tumora. Tumori lako pucaju pri čemu se stvaraju otvorene rane. Usled jačeg napada krvave vaši dolazi do zaostajanja biljaka u porastu, smanjenja rodnosti i sušenja biljaka. Najveće štete prouzrokuje u mladim zasadima.

U smanjenju brojnosti krvave vaši značajnu ulogu imaju korisni organizmi parazitska osica (Aphelinus mali) i uholaža (Forficula auricula).

Hemijske mere zaštite sprovode se u fazi mirovanja vegetacije primenom mineralnih ulja. Tokom vegetacije primena insekticida se pozicionira nakon migracije vaši sa korena na grane i grančice u periodu piljenja larvi i pojave najmlađih larvenih uzrasta.

Šljivine ose

Na području delovanja RC Šabac, šljive se nalaze u fenofazi  od početka cvetanja (oko 10% cvetova otvoreno) do punog cvetanja (BBCH 65).

Na lepljivim klopkama postavljenim u zasadu šljive registruju se ulovi imaga crne i žute šljivine ose (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava).

 

lepljiva ploča sa šljivinim osama

Suzbijanje ovih štetočina sprovodi se u fazi precvetavanja šljive, kada pčele i drugi polonatori nisu više prisutni u zasadu.

RC Šabac nastavlja sa praćenjem fenofaza razvoja šljive i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima