Čađava krastavost jabuke - Venturia inaequalis
ŠTETOČINA: Venturia inaequalis Cooke
SINONIMI: anamorf - Fusicladium dendriticum, Spilocaea pomi
NARODNI NAZIV: Čađava krastavost jabuke
TAKSONOMSKI STATUS:
Carstvo: Fungi
Razdeo: Ascomycota
Klasa: Dothtiomycetes
Red: Pleosporales
Familija: Venturiaceae
Rod: Venturia
Vrsta: Venturia inaequalis
KARANTINSKI STATUS: nalazi se na listi ekonomski štetnih organizama
DOMAĆINI: jabuka
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: prisutno u svim voćarskim rejonima, naročito u humidnim krajevima.
SIMPTOMI
Napada list, cvet i plodove.
Infekcije lista nastaju čim se mlado lišće pojavi iz pupoljka. Svetlo smeđe i maslinasto mrke pege se pojavljuju na listu i na lisnim drškama. Kasnije pege dobijaju zagasitiju boju. Mlado zaraženo lišće se kod jakog napada uvija i opada, a kod kasnijih zaraza stvaraju se mrke jasno oivičene pege. U okviru pega tkivo izumire i suši se.
Cvet može da bude zaražen još u ranoj fazi otvaranja cvetnog pupoljka. Prvi znaci se javljaju još na čašičnim listovima, cvetnoj loži i peteljci. Na cvetovima se obrazuje navlaka konidija maslinaste boje, a zatim cvetovi potamne, osuše se i otpadnu.
Zaraza ploda može da nastupi od zametanja do berbe, pa čak i za vreme skladištenja.
Najosetljiviji je mladi plod i ukoliko je zaraza ploda ranija, posledice su štetnije. Mladi plodovi ukoliko ne otpadnu ostanu zakržljali i deformišu se. Ukoliko su plodovi stariji stvaraju se mrkozelene pege koje poprimaju kružni oblik. Ispod zaraženog mesta obrazuje se plutni sloj i stvaraju se kraste, koje mogu kasnije da se ljušte i otpadaju ili da ostaju i pucaju. Sve to kvari izgled plodova i smanjuje tržišnu vrednost.
MORFOLOGIJA
Sporonosna tela askokarpi se nalaze u pseudotecijama. Pseudotecije su pojedinačno uvaljene u tkivo domaćina. Pseudotecija ima oko otvora kratke tamne dlačice koji potpomažu izlaženje askusa. Askusi sadrže 8 haploidnih askospora sa 7 hromozoma.
CIKLUS RAZVIĆA
Životni ciklus patogena sastoji se od dve faze: saprofitne i parazitne.
Saprofitna faza – parazit prezimljava u obolelom lišću u voćnjaku. U toku zime se formiraju peritecije u kojima se pred kraj zime obrazuju askusi sa askosporama. U vreme kretanja vegetacije najčešće su askospore zrele i prve kiše će izazvati njihovo oslobađanje. Spore počinju da se oslobađaju iz peritecija neposredno posle slabijeg vlaženja lišća i dovoljno je samo pet minuta vlaženja da dođe do njihovog oslobađanja. Vetar i vazdušna struja zahvataju spore i raznose po voćnjaku. Ovaj proces traje dosta dugo, oko 2 meseca, tako da svaka kiša izaziva njihovo izbacivanje.
Kada spore padnu na nežno tkivo lista, one proklijaju u kapi vode i izvrše infekciju. Tada nastaje nova faza u životnom ciklusu patogena.
Parazitna faza- da bi se ostvarila infekcija potrebno je duže vlaženje lista i određena temperatura. Osetljivi organi voćke mogu da budu zaraženi tek kad temperatura dostigne 6ËšC i to pod uslovima da budu nakvašeni najmanje 15 sati, dok na optimalnoj temperaturi od 20-25ËšC askospore proklijaju i izvrše infekciju za svega 9 sati.
Na osnovu dužine vlaženja lista i temperature za vreme vlaženja Mills i Laplante su napravili tabelu iz koje se može odrediti kada, i po kojim uslovima vlaženja i temperature nastaju infekcije, te njihova jačina i dužina trajanja inkubacije.Ta tabela se koristi i danas u savremenoj prognozi.
Posle isteka inkubacionog perioda na listu se pojavljuju maslinaste pege na kojima izbijaju konidije. Ove konidije raseljavaju se kišnim kapima, padaju na mlado lišće i vrše sekundarne infekcije. Za sekundarne infekcije vreme vlaženja je za 1/3 kraće od vremena za klijanje askospora. Ove infekcije mogu da traju sve do berbe plodova, pa čak i u skladištu. Simptomi sekundarnih infekcija su karakteristični po tome, što se na listu i plodovima pojavljuju površinske sitne čađaste pege koje se naročito primećuju na naličju lista. Za sekundarne infekcije je karakteristično da je areal širenja dosta ograničen.