Bela trulež suncokreta - Sclerotinia sclerotiorum
ŠTETNI ORGANIZAM: Sclerotinia sclerotiorum
SINONIMI: Sclerotinia libertiana, Sclerotium varium
NARODNI NAZIV: Bela trulež suncokreta
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Leotimycetes
Red: Heliotiales
Familija: Sclerotiniaceae
Rod: Sclerotinia
Vrsta: Sclerotinia sclerotiorum
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Sclerotinia sclerotiorum je široko rasprostranjena i parazitira vrlo širok krug domaćina. Parazitira preko 380 biljnih vrsta iz 225 rodova iz 64 botaničke familije. Nešto ređe parazitira drvenaste biljne vrste i trave. U ratarskim usevima ekonomski najznačajniji patogen je u usevu suncokreta i soje.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Sclerotinia sclerotiorum je rasprostranjena po celom svetu. Dok je većina formi rasprostranjena u tropskim i suptropskim krajevima, neke su nastanjene u zemljištu u područijima sa hladnim klimatom, kao što su: Velika Britanija, Nemačka, Norveška, Švedska, Kanada, SAD, uključujući i našu zemlju.
SIMPTOMI
Sclerotinia sclerotiorum se razvija na svim delovima suncokreta i izaziva nekoliko tipova oboljenja koji su poznati kao korenska, stabljičina i glavična forma. Najštetniji oblik je korenska forma. Ona se ispoljava od početka butonizacije do kraja vegatacije, uvenućem lišća, a potom i čitave biljke. Uvelost nastaje usled truljenja korena, a simptomi se najpre javljaju na glavnom korenu, bočnim žilama i hipokotilu u vidu vodenastih lezija. Patogen se sa korena širi prema prizemnom delu stabla i prstenasto ga zahvata. Usled razaranja sprovodnih snopića biljka veoma brzo vene i uginjava. U vlažnim uslovima na prizemnom delu stabla dolazi do formiranja bele micelijske prevlake, a kasnije i krupnih crnih sklerocija. Početni simptomi stabljičine forme se ispoljavaju na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa zaraženih lisnih drški patogen prelazi na stablo, na kome nastaju krupne nekrotične pege, jasno ograničene zdravim tkivom. Zaražena tkiva se razmekšavaju i dobijaju izgled vlažne truleži. Na tim mestima dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka suncokreta. Na oboleleom tkivu se najpre razvija beličasta micelija, a kasnije i crne krupne sklerocije, koje se jasno uočavaju pri uzdužnom preseku stabla. Simptomi bele truleži glavica se ispoljava na njenoj dorzalnoj strani u vidu mrkih ugnutih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Između semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije. Pri kraju vegetacije jače zaražena tkiva glavice zajedno sa semenom ispadaju na zemlju, tako da na stablu ostaje samo njen skelet. Semenjača zaraženog semena nekrotira, semenka u njoj je slabo razvijena, truli i ima neprijatan miris i gorak ukus.
MORFOLOGIJA
Parazit se brzo razvija i ima dobro razvijenu snežno belu miceliju, u kojoj se formiraju sklerocije. Sklerocije su crne, kompaktne tvorevine veličine 0,5–2,4 x 0,3–1,0 cm. Na preseku sklerocije su beličaste jer su izgrađene od bezbojnih hifa. Posle izlaganja sklerocija niskim temperaturama formiraju se apotecije. To su otvorena plodonosna tela, svetlomrke boje prečnika 1-10 mm ili peharastog oblika, nasađene na tanku dršku koja se u osnovi sužava. Na jednoj sklerociji može se formirati više apotecija. Na apotecijama se formiraju askusi, koji su cilindrični, prozirni i zadebljali na vrhu. U askusu se nalazi po 8 jednoćelijskih askospora poređanih u jednom redu elipsoidnog oblika, veličine 6,2-17,5 x 3,7–10 μm. Da bi došlo do njihovog formiranja neophodno je da voda bude stalno prisutna na sklerocijama.
CIKLUS RAZVIĆA
U ciklusu razvoja Sclerotinia sclerotiorum javljaju se micelija i sklerocije kao vegetativni organi i apotecije sa askusima i askosporama kao generativni organi gljive. Sklerocije su najznačajnije za održavanje parazita u prirodi. Njihovo održavanje u zemljištu je vrlo različito i kreće se od 3-8 godina. Micelija se može održati i u semenu biljaka domaćina ali je to od manjeg značaja. Primarne infekcije u proleće nastaju od micelije, koja potiče od prezimelih sklerocija u zemljištu. Do primarnih infekcija dolazi na glavnom korenu u zoni izbijanja bočnih korenčića. Ukoliko se sklerocija nađe u blizini biljke domaćina iz nje prorasta hifa, koja u dodiru sa korenom ostvaruje infekciju. Micelija može da se širi sa korena na koren i tako ostvaruje sekundarne infekcije. Primarne infekcije stabla i glavice nastaju od askospora. One se pod pritiskom oslobađaju iz askusa i vetrom se rasejavaju. Po dospevanju na biljku, klijaju u kapi vode u infekcionu hifu, koja ostvaruje infekciju. Na površini obolelih biljnih tkiva obrazuje se epifitna micelija, a kasnije i sklerocije, čime se ciklus razvoja gljive završava.