Kukuruzna zlatica - Diabrotica virgifera
ŠTETNI ORGANIZAM: Diabrotica virgifera var. virgifera Le Conte
SINONIMI: nema
NARODNI NAZIV: Kukuruzna zlatica
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Insecta
Red: Coleoptera
Familija: Chrysomelidae
Podfamilija: Galerucinae
Rod: Diabrotica
Vrsta: Diabrotica virgifera
KARANTINSKI STATUS: Merila za utvrđivanje zdravstvenog stanja useva i objekata, semena, rasada i sadnog materijala (Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala (“Sl. list SRJ” broj 66/99, “Sl. glasnik RS” 115/06, 119/07 i 107/08)
DOMAĆINI: Neke korovske vrste iz familije Poacae, ali samo na kukuruzu (mortalitet larvi ako se hrani ostalim vrstama veoma visok), ima potpun ciklus razvića na kome jedino i prouzrokuje štete i to isključivo u monokulturi
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Poreklom iz Centralne Amerike, veoma intenzivno prisutna u SAD, Kanadi, Evropi (Francuska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, države bivše SFRJ). U Evropi je prvi put konstatovana 1992. godine u Srbiji na lokalitetu kod aerodroma Surčin pored Beograda. U Srbiji je prisutna u Banatu, Sremu, Mačvi, Šumadiji.
SIMPTOMI
Imago se hrani listovima, polenom (čak polenom biljaka iz familije Poaceae, Cucurbitaceae), svilom i unutar vrha klipa-zrnima kukuruza u mlečnoj zrelosti. Ishrana imaga na svili može doprineti pojavi rehuljavih klipova, međutim ishrana imaga ne utiče značajnije na prinos. Glavne štete nastaju od larvi koje žive u zemlji i hrane se korenom kukuruza ako je gajen isključivo u monokulturi. Najveće štete nastaju od larvi trećeg larvenog stupnja u vidu oštećenja na glavnom i bočnim korenovima uvlačeći se u njih ili ih presecajući. Napadnute biljke su slabo učvršćene za zemlju i lako poležu tokom oluja i kiša i ako su rano napadnute imaju karakteristično iskrivljen deo stabljike koji podseća na “guščiji vrat”. Ako napad nije jak u slučaju optimalnih padavina ovakve biljke mogu delimično regenerisati korenov sistem te nastaviti razvoj ali je prinos značajno redukovan Kod jačeg napada oštećen koren gubi funkciju te biljke ostaju sasvim polegle i jalove. Za ocenjivanje stepena oštećenosti korena koristiti skalu od 1-6 (1- bez oštećenja, 6- uništeno 3 i više nodusa). Kao prag štetnosti smatra se ocena 2,5, a povećanje oštećenosti korena za 1 (iznad 2,5) prouzrokuje smanjenje prinosa za 680 kg/ha.
Kukuruzna zlatica smatra se po istraživanjima (Gilbertson i dr.1986.) vektorom parazita iz roda Fusarium, prouzrokovača bolesti klipa i zrna kukuruza.
MORFOLOGIJA
Imago - dužina imaga se kreće od 4,2-6,2 mm, postoji polni dimorfizam (u boji i dužini antena, boji pokrioca). Jedinke oba pola su žuto-zelene boje sa prugama duž bočnih strana pokrioca, kod mužjaka je cela zadnja polovina pokrioca tamnija nego kod ženki, antene su veće kod mužjaka i duže od dužine tela (kod ženki su kraće i dostižu 3/4 dužine tela).
Jaja su duga 0,5 mm ovalna, bledožuta, jajnu ljusku čine šestougaone jamice. Larva je tanka, izdužena,bele boje sa mrkom glavom i kao odrasla duga je 13 mm. U toku razvića prolazi kroz tri larvena stadijuma.
Lutka je bela i razlikuje se kod polova. Lutke budućih ženki imaju izraštaje u vidu bradavica blizu završetka abdomena, dok kod lutki mužjaka ovi izraštaji ne postoje.
CIKLUS RAZVIĆA
Prvo se pojavljuju mužjaci, maksimalna aktivnost je na temperaturama 23-25ËšC a ženki na 25-27ËšC. Ispod 15ËšC mala letačka aktivnost. Tokom dana najaktivniji let je 2-3 sata posle izlaska sunca i 2-3 sata pre zalaska (smanjen let između 9 i 17 časova - osetljivi na visoke temperature). Visina leta između 1 i 2 m i upravo na ovoj visini se postavljaju feromonske klopke.
Dužina života se kreće između 16 i 84 dana (prosečno ženke žive 52, a mužjak 47 dana). Prva imaga nalaze se u kopulaciji oko 7 dana nakon prve pojave. Prosečna starost ženke na početku poleganja jaja iznosi 20-23 dana. Prezimljava u stadijumu jajeta (jaja se sreću do kraja juna naredne godine). Larve se pile od sredine maja i nalaze se sve do početka avgusta, lutke se sreću od kraja juna do kraja avgusta. Odrasli insekti sreću se od kraja juna (na teritoriji Srednjebanatskog okruga prva pojava imaga 06.07.2009) do sredine oktobra (masovno u drugoj polovini jula i tokom avgusta - u vreme precvetavanja kukuruza). Jaja se nalaze od sredine juna masovno u avgustu.Imaga se mogu registrovati: pre cvetanja na listu kukuruza, u vreme cvetanja na metlici ili svili, posle cvetanja skriveni u pazuhu listova ili unutar vrha klipa.Koristeći 10ËšC, kao donji prag za ovipoziciju, Kuhlman (1970.) je ustanovio da ona počinje kada suma efektivnih temperatura dostigne vrednost od 90-108ËšC, odnosno optimalne temperature za polaganje jaja su večernje temperature oko 18ËšC. Ženka polaže jaja (oko 400 komada) u zemljište oko korena kukuruza – rastresita mesta ili pukotine na dubinu od 35 cm (najveći deo jaja je na dubini od 15 cm) period oko 9-10 meseci, pogoduju im blage zime sa padavinama, snežni pokrivač), -8ËšC predstavlja letalnu temperaturu po jaja. Prezimi 60-80% jaja.
Stadijm larvi traje oko 8 nedelja. Ispiljene larve prelaze mala rastojanja (oko 50 cm) i nalaze se na dubini od 15 cm.Optimalna temperatura zemljišta za razviće i da bi završile potpun ciklus je 22ËšC. Na kraju svog razvića nalaze se bliže površini zemljišta gde obrazuju komoricu u kojoj se učaure. Lutke su na dubini od 5 cm i ovaj stadijum traje 10-tak dana