Jabukov smotavac - Carpocapsa pomonella
ŠTETNI ORGANIZAM: Carpocapsa pomonella L.
SINONIMI: Cydia, Tortrix, Enarmonia, Laspeyresia pomonella Linne, pomana Fabricius, pomonana Denis et Schiffermuller, aeneana Villers, f. putaminana Studinger, f. simpsoni Busck
NARODNI NAZIV: jabukin smotavac
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Familija: Tortricidae
Rod: Carpocapsa
Vrsta: Carpocapsa pomonella
KARANTINSKI STATUS: nije karantinska vrsta
DOMAĆINI: jabuka, kruška, dunja, orah (retko kajsija, breskva, šljiva, trešnja, mušmula, šipak)
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: raširena je svugde gde se gaji jabuka.
SIMPTOMI
Ženka polaže jaja na plodove ili blizu njih na grane i listove. Gusenica se ubušuje u plodove i ide ka semenoj kućici, buši hodnik u plodu. Na mestu ubušivanja u plod, gusenica izbacuje crvenkasti izmet. Nakon razvoja gusenice se spuštaju na zemlju i ulutkavaju se.
MORFOLOGIJA
Imago: tamnosive boje, dužina tela je 7-9 mm, a raspon krila je 15-20 mm. Na prednjim krilima primećuju se svetlije i tamnije uže i šire crte i pruge. Na bočnoj strani krila uz sam rub nalazi se tkz.distalna pega koja je obrubljena zlatnožutim ovojem, sastavljenih od tri zlatne crte, a u sredini je tamno crveno. Ženka ima nešto krupniji i zaobljeniji abdomen. Zadnja krila su jednobojna, sivomrka.
Jaja su spljoštena, ovalna i providno bela, veličine 1,3 x 1 mm. Na podlogu su pričvršćeni ravnim delom.
Larva je žute boje, a kao odrasla gusenica ružičaste boje. Glava je smeđa sa tamnim pegama, a vratni štit je svetlosmeđe boje sa crnim pegama. Na telu se nalaze male bradavice sa dlakama svetlosmeđe boje. Odrasla gusenica je duga 15-20 mm.
Lutka je duga 8-12 mm, mrka i nalazi se u svilenom kokonu. Lutka ženke je veća od lutke mužjaka.
CIKLUS RAZVIĆA
U literaturi se navodi da ova vrsta ima 2 generacije godišnje. U zadnje vreme na našem području kao uzrok globalnog zagrevanja u povoljnim godinama za rast i razvoj, ima i treću generaciju, što dodatno usložnjava borbu protiv ove štetočine. Prezimljava L4 u belom kokonu ispod kore drveta. Obično se ulutkava tokom aprila, a krajem meseca se već pojavljuju prvi leptiri. Masovno piljenje je obično tokom maja. Maksimalan let nastupa obično sredinom maja ili početkom juna. Mužjaci se pojavljuju nešto ranije od ženki. Ženke polažu 30-50 jaja (prva generacija manje) na plodove ili blizu njih, na grane i listove. Kod polaganja jaja značajnu ulogu imaju temperaturni uslovi, kad je hladnije i vlažnije, ženke polažu manje jaja i obrnuto. Ovipozicija počinje na temperaturi od 14-16ËšC, a maksimalna je na 22-30ËšC, u večernjim satima. Dužina trajanja razvojnih stadijuma umnogome zavisi od temperaturnih uslova. U optimalnim uslovima za razvoj gusenica iz jajeta je potrebno 7-14 dana. Na višim temperaturama taj razvoj je još kraći i traje od 5-7 dana (preko leta). Gusenica se ubušuje u plodove i ide ka semenoj kućici. Razvoj obavlja u jednom ili u više plodova. Nakon toga gusenice se spuštaju na zemlju, a kasnije se popnu na stablo, gde se na kori ulutkavaju. Druga generacija obično počinje da leti tokom jula, ali se generacije prepliću, pa se javljaju istovremeno svi stadijumi ove štetočine. Ponekad se javlja i treća generacija neposredno pred berbu. U poslednjim godinama je sve češća pojava treće generacije.