Breskvin moljac - Anarsia lineatella
ŠTETNI ORGANIZAM: Anarsia lineatella Zeller
SINONIM: Anarsia pruniella Clemens
NARODNI NAZIV: Breskvin moljac
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Insecta
Red: Lepidoptera
Familija: Glechiidae
Rod: Anarsia
Vrsta: Anarsia lineatella
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Biljke domaćini za breskvinog moljca su sve koštičave voćne vrste, a naročito breskva i badem, a vrlo retko trešnja i šljiva. U našim uslovima retko dolazi do jačeg izražaja štetnosti na letorastima i plodovima breskve. Štete na letorastima su veće što je biljka mlađa.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Breskvin moljac je prvi put opisan u Nemačkoj (Zeller, 1839.). Smatra se da je poreklom iz Azije ili Zapadne Evrope odakle je raširen u Severnu Ameriku. Danas je prisutan u svim glavnim područjima gajenja biljaka domaćina širom sveta. U našoj zemlji je zastupljen svuda gde se gaji breskva, na kojoj se javlja zajedno sa breskvinim smotavcem.
SIMPTOMI
Prva generacija oštećuje letoraste i pupoljke, dok druga generacija oštećuje plodove. Prva oštećenja se mogu uočiti već u aprilu i maju, kada larve prve generacije počinju da se hrane u pupoljcima. Potom se uvlače u letoraste u kojima izaziva iste štete kao i larve breskvinog smotavca i pri tom ošteti po 4-6 letorasta. Njihovo prisustvo se lako zapaža po uvenuću vršnih listova koji žute. Kasnije, letorasti se sasvim osuše i pocrne. Gusenice se mogu naći samo u letorastu kojem je vršni deo tek počeo venuti, a u osušenom letorastu može se naći samo hodnik jer je gusenica već prešla u drugi letorast. Gusenice druge generacije se uvlače u plodove, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, u kojima završavaju razvoj. Gusenice izgrizaju meso plodova, bušeći sve do koštice, a hodnike pune izmetom. Na izlaznom otvoru ploda vide se obično nakupine smole.
MORFOLOGIJA
Breskvin moljac je leptir čija prednja krila imaju raspon od 11-14 mm, sive boje sa tamnim prugama nepravilno raspoređenim. U miru leptir drži krila krivoliko. Larva se razlikuje od larve breskvinog smotavca (ružičasta) mrkom bojom i svetlijim intersegmentalnim linijama, vidljivim kad je larva u pokretu. Obe gusenice dostižu dužinu i do 14 mm.
CIKLUS RAZVIĆA
Breskvin moljac se javlja u dve generacije godišnje. Prva generacija oštećuje letoraste i pupoljke, dok druga generacija oštećuje plodove. Prezimljava kao larva prvog stupnja razvoja, učaurena u svilasti kokon smešten u rakljama grana. U proleće, u aprilu i maju, larva se hrani u pupoljcima, a potom se uvlači u letoraste u kojima izaziva iste štete kao i larva breskvinog smotavca i pri tom ošteti po 4-6 letorasta. Po završenom razvoju larva se uvlači u pukotine kore ili lišće gde opreda tanki kokon, prelazi u lutku iz koje posle 10-12 dana izleće leptir. Let leptira je krajem aprila ili početkom maja, kada dolazi do polaganja jaja na lišću. Posle 10-15 dana legu se gusenice druge generacije koje se uvlače u plodove, najčešće na mestima gde se dodiruju dva ploda, u kojima završavaju razvoj. Razvoj ove generacije traje 20-25 dana. Gusenice izgrizaju meso plodova, bušeći sve do koštice, a hodnike pune izmetom. Na izlaznom otvoru ploda vide se obično nakupine smole. Gusenice potom izlaze radi prelaska u lutku. Let leptira druge generacije je u julu ili avgustu i oni će položiti jaja na grane. Gusenice koje se izlegu ne prave štete, nego se zapredu u pukotinama kore, gde prezime.