Region Jagodina

Na području delovanja RC Jagodina, vizuelnim pregledima zasada šljive, u pojedinim zasadima u kojima nisu adekvatno sprovedene hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila). 

Ovaj patogen napada mnoge vrste koštičavog voća kao što su: šljiva, trešnja, višnja, breskva, nektarina, kajsija i dr, a može doći do infekcije lista, ploda, lastara, pupoljka i cvetova.

Simptomi na listovima su ispoljavaju u vidu okruglih crveno-smeđih pega sa tamnijim rubom. Unutrašnji deo pege nekrotira, izumire i ispada usled čega list postaje šupljikast. Kod kasnijih zaraza tkivo iz pega ne ispada. Zaraženo lišće često opada pre vremena. Na zaraženim plodovima se javljaju neravne, plutaste pege koje liče na kraste ili bradavice što umanjuje njihov kvalitet. Zaraženi pupoljci su tamni i iz njih često curi smola. Zaraza cvetova nastaje ili preko zaraženih pupoljaka ili kada na mestu formiranja cvasti nastaju rak rane, kada dolazi do propadanja cele cvasti. Na mladarima su pege purpurne ili mrke, one se vremenom šire i nastaju rak rane često prekrivene gumoznim eksudatom. Sa razvojem bolesti, mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni zbog čega izumiru.

Ovaj patogen se održava u vidu spora u rak-ranama na mladarima i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Patogen prodire direktno u list klijanjem konidija. Prodiranje se obavlja i sa lica i sa naličja lista. U toku jedne vegetacije ima više sekundarnih zaraza.

U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne mehaničke mere koje podrazumevaju uklanjanje zaraženih grana i grancica rezidbom i njihovo uništavanje. Hemijske mere zaštite podrazumevaju tretmane preparatima na bazi bakra u jesen kada opadne 70% lisne mase i u proleće uoči bubrenja lisnih pupoljaka. U toku vegetacije, nakon cvetanja, mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan i ciram.